На крајњем северу Косова и Метохије, na планини Рогозни, преко које пролази административна линија јужне српске покрајине са Србијом, данас је све више селa без становника као и закатанчених и срушених кућа него оних у којима се живи. Рогозна припада општинама: Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Рашка, Нови Пазар и Тутин. И, из сваког овог општинског центра има више путних праваца који воде до бројних села на планини која из дана у дан постаје све пустија. До средишта планинe из Новог Пазара, Зубиног Потока и Лепосавића стиже се асфалтним путем, али асфалтом још нису покривена два-три километра, па није спојио ове општине. На Рогозни, која је била у саставу прве српске државе, Старе Рашке, и на којој су Немањићи имали дворце и летњиковце, веома се тешко живи. Иако је до средишта Рогозне стигао асфалтни пут, до бројних села пута још нема, а струја је уведена тек осамдесетих година прошлог века. Села су и данас „Богу иза леђа“ и заборављена од свих.
– Од некадшњих 150 житеља у селу Јунаке, у општини Зубин Поток, данас је остало још троје. Тако је и у сваком другом селу, више је закатанчених кућа него оних у којима се живи. На Рогозни умиру и села и сељаци! Затворене су школе, а песме чобана, са свадби и испраћаја у војску, већ поодавно се не чује. Старци ни стоку не могу више да држе и чувају – жали се Светомир Влашковић, из Лучке Ријеке, села које почиње од Јадранске магистрале, поред језера Газиводе, па се протеже северно до села и највиших врхова Рогозне, који припадају Новом Пазару.
Месна заједница Лучка Ријека има чак 16 села и заселака и она је географски пример разбијеног типа села. Данас – и пример полуопустелих села.
У последње три деценије на Рогозни је „умрло“ чак 11 села: Смилов Лаз, Луков До, Јабланица, Златаре, Ниш (СО Нови Пазар), Драиновићи, Катићи, Виријевићи, Кијевци, Стевовићи, Војмислиће и Доње Паруце (СО Зубин Поток). У исто време затворене су четири основне школе које припадају Зубином Потоку и Звечану: у селу Јунаке, Кобиља Глава, Рујиште и Рудине. Преостале школе, углавном у подножју планине, раде са веома малим бројем ђака.
Текст и фотографије Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
