Забавља, одушевљава, преиспитује и провоцира. Пипи Дуга Чарапа је данас једнако савремена и вољена као симбол слободе и отпора према ауторитетима као и када је, у јеку Другог светског рата, Астрид Линдгрен написала прву књигу о њој. Пипи и даље има важну улогу – као лик из дечије маште, неко ко крши норме, авантуриста и најбољи пријатељ
Приредила С. Лазаревић
Још у јуну је почела прослава 75. рођендана омиљене јунакиње из дечије књижевности, која је потом доспела и на филм, у ТВ серије, цртаће и на разне друге савремене медије. Кампања посвећена Пипи, коју води Шведски институт, ове године се одвијала на начин како то дозвољава пандемија короне, кроз сликарске конкурсе, изложбе, виртуелне сусрете… Дигитални литерарни догађај који је иницирао Француски културни центар у Новом Саду, у септембру, био је место где су се све европске културе представиле једном књигом или аутором. Шведска је изабрала Пипи за свог репрезента, а модератор приче о њој била је Јасминка Петровић, наша позната дечја списатељица. Почетком новембра, Јасминка је креирала видео–интервјуе са децом, наставницима, илустраторима, издавачима, где су говорили о томе како је Пипи утицала на њихов развој и одрастање, са фокусом на дечја и људска права, једнакост полова, пријатељства… Такође, у Новом Саду је ових дана званично најављен почетак изградње игралишта „Пипи Дуга Чарапа“. Београдска ИКЕА поводом Пипиног рођендана отвара изложбу на којој је приказана прича о настанку ове књиге. Планиране креативне радионице за децу, на жалост, неће бити одржане услед пандемије.
Књига о Пипи Дугој Чарапи објављена је први пут пред Божић, 1945. године, неколико месеци по окончању Другог светског рата. Ово је време различитих подела, али и храбрости, наде, окренутости у будућност и генерације које долазе. У педагогији и психологији успостављају се нове идеје слободе. У фокусу су потребе деце, коју треба васпитати уз пуно љубави. Физичко и друго кажњавање наилази на осуду, а игри се признаје вредност. Јављају се реформе на пољу дечијег здравља и школства, а отвара се и широк простор за дечију културу. Сва деца треба да имају приступ књигама, позоришту, радију, игри и разговору. Ово је попут покрета, нова снага која ће направити места за потпуно нову генерацију у књижевности за децу.
„Ако сам уопште имала неку посебну намеру са ликом Пипи, поред тога да забави моје осетљиве читаоце, онда је то било да им покажем да можемо имати моћ а да је истовремено не злоупотребимо, јер је од свих животних вештина то очигледно она најтежа.“, изјавила је Астрид Линдгрен нешто касније, 1959. године.
Пипи Дуга Чарапа је сама, неустрашива, весела и добродушна, најјача на свету. Целом својом појавом она је снажна реакција на тиранију и злоупотребу моћи коју је свет доживео. Пипи је слободна и самостална, потпуно нехајно, преиспитује конвенције и логику света одраслих и весело пробија све границе лепог понашања и друштвених норми. Време је довољно сазрело да једна мала, самостална девојчица уђе у дечије собе и мисли и оствари њихова маштања о моћи и доношењу одлука.
Молим те, мама, причај још
Године 1941. ћерка Астрид Линдгрен, Карин, лежи код куће болесна. Досадно јој је и жели да јој мама прича приче без краја: „Молим те, мама, причај још”, преклиње је. Уморна и без идеја, Астрид пита ћерку шта жели да чује. Тог тренутка Карин каже прво што јој пада на памет: „Причај ми о Пипи Дугој Чарапи”.
Наредне три године, Пипи припада само породичним тренуцима приповедања и Кариним пријатељима. Али 1944. и Астрид је везана за кревет током неколико недеља, па одлучује да те приче запише и преда их Карин, као поклон за 10. рођендан.
Док прекуцава текст, ставља индиго папир и тако добија два примерка текста. Један је за Карин. Други ставља у коверат и адресира на изадавачку кућу „Алберт Бонијеш”.
Неколико месеци касније, рукопис јој се враћа уз одбијеницу и извињење што им је требало толико времена – план књига за издавање је, нажалост, већ попуњен.
Али ускоро ће Астрид пронаћи упориште у другој издавачкој кући – „Рабен&Шегрен”. Њена књига „Брит-Мари отвара душу” освојила је друго место на такмичењу књига за девојчице. Елса Оленијус, библиотекарка и чланица жирија те издавачке куће, уочава таленат Линдгренове и помаже јој са рукописом. Потом га Астрид шаље на ново такмичење, овог пута књига за децу.
На јесен, 1945. било је јасно да је „Пипи Дуга Чарапа”– победила. Муњевитом брзином рукопис лекторишу, илуструју и шаљу у штампарију, тако да се онако свеже одштампана нова књига за децу нашла на полицама продавница по целој Шведској, баш у време куповине божићних поклона. Књига о необичној девојчици која има коња у кухињи, мајмуна на рамену и врећу пуну златника. За две недеље продато је 21.000 примерака.
Гнусна безобразница
„Мој ’књижевни пут’ је током године кренуо узлазном путањом и сигурно ће у наставку почети да силази.”, пише Астрид у свом дневнику на новогодишње вече 1945. Књижевни пут неће ни најмање поћи силазном путањом, али ће зато једногласни хор хвале који је дочекао Пипи одједном наићи на оштру критику.
„Сећање на ту неприродну девојчицу и њене безочне авантуре у књизи Астрид Линдгрен не може, ако се уопште одржи, да постане ништа друго до некакав непријатан осећај који смета души” – написао је Јон Ландквист, у листу „Афтонбладет” 1946. Професор Ландквист пише и текст о штетном утицају Пипи на дечији морал и о књижевним недостацима рукописа: „Ниједно нормално дете неће појести целу торту на седељци, то подсећа на умоболну фантазију или болесну опсесију“. Његова критика руши брану. Ускоро пристиже још објава узнемирених родитеља који се слажу са Ландквистом и коментаришу: „Глупости опасне по друштво“. „Изопачено“. „Гнусна безобразница”.
Сама Астрид не учествује у дебати, али приликом једног интервјуа каже да не мисли да се деца директно идентификују са Пипи. Критика је била снажна, али било је много оних који су са радошћу дочекали Пипи Дугу Чарапу, јер се добро уклопила у нови талас у шведској књижевности за децу, а који је напустио поуке и васпитање и донео у свакодневицу динамичан хумор, апсурд и нонсенс. Пре краја 1946. издата је и друга књига о Пипи и успех је био неспоран, што је угасило дебату.
„Астрид Линдгрен је са својом Пипи Дугом Чарапом пробила зид моралисања, сентименталности и сладуњавости“, написао је Ленарт Хелсинг, писац и рецензент књига за децу,.
Од оригинала до безброј варијација
Лансирање „Пипи Дуге Чарапе“ у иностранство, било је муњевито и она је већ после две године постојала у норвешком, данском, исландском и финском издању, а свој прави међународни успех доживела је тек када је Астрид Линдгрен упознала немачког издавача Фридриха Етингера. Немачка је и дан– данас једна од земаља у којој су књиге Астрид Линдгрен најпопуларније.
За неколико година, „Пипи“ је објављена у Холандији, Француској, Енглеској, САД, Јапану и Италији. Књиге о Пипи су 2018. године продате у више од 60 милиона примерака, у преко 60 земаља, и преведене на 76 језика.
Прича је иста, где год да се нађете у свету, али лик Пипи се разликује. Она је један од ликова са највише нових илустрација. Данас је „оригинална Пипи”, коју је нацртала Ингрид Ванг Ниман, све популарнија на међународном нивоу, али је постојао, као што и данас постоји, читав скуп различитих ликова Пипи Дуге Чарапе, које су деца упознала као „своју” Пипи.
За многе је Пипи много више од лика из приче. Она је постала симбол снаге и појављује се на графитима и муралима, тетоважама и као Google Doodle. Политичари нашироко наводе Пипи Дугу Чарапу као узор. Јасно је да је њен слободарски и антиауторитативни карактер попримио значење далеко изван света дечије књиге. Пипи је данас једнако необуздана као што је била и пре 75 година, али данас је цео свет њено игралиште.
Глоса
„Сто посто је најбоље за малу децу да имају мало реда. А најбоље је ако сами могу да заведу ред!”– цитат из дела „Пипи на броду”
Глоса 2
„Не брините за мене. Ја се увек снађем!” – цитат из књиге „Пипи Дуга Чарапа“
Глоса 3
„Ја сам, заправо, прилично стидљива и ако се не заинатим ја бих само стајала у предсобљу, нећкала се и уопште не бих смела да уђем.”– цитат из романа „Пипи Дуга Чарапа“
********
Астрид Линдгрен
Жена испред свог времена
Астрид Ериксон (1907–2002) родила се у малом шведском месту Вимерби, у коме се данас налази забавни парк с јунацима из њених књига. Сећања на детињство проведено у породици са четворо деце, у окружењу дивне шведске природе, уткана су у сва дела ове књижевнице, по многима једне од најзначајнијих ауторки за децу. Од осамнаесте године живела је у Стокхолму и радила у издавачкој кући. После удаје (1931. године), узела је мужевљево презиме, и свет ју је упамтио као Астрид Линдгрен. Имала је двоје деце, ванбрачног сина Ларса и ћерку Карин, рођену у браку.
Иако је почела је да пише тек у тридесет седмој години, Астрид Линдгрен је написала више од сто књига. По њима је снимљено осамнаест играних и много цртаних филмова. Њени ликови постали су толико славни да се данас могу наћи широм света, а Пипи Дуга Чарапа се често користи као симбол Шведске.
За разлику од већине тадашњих аутора, који су се постављали као васпитачи који подучавају како се треба понашати, шта се сме а шта не, Астрид је веровала да ће лепо понашање доћи само од себе ако се деци пружи довољно љубави. Писала је посматрајући свет очима детета: њени ликови нису мирни и послушни већ радознали, самостални, несташни, тврдоглави, понекад и дрски: Пипи, Роња, Мио, Емил и Лота – храбри су и усуђују се да учине много тога на шта се одрасли углавном не би усудили. Она се према деци односила као према паметним и способним младим људима, с поштовањем и поверењем, и сматрала да им треба говорити о свему, чак и о тешким темама као што је смрт, о којој је непосредно након рата писала у дирљивој књизи „Браћа Лавље Срце“.
Иако су јој то многи замерали, Астрид је била уверена да су „деци потребне реалне бајке” које ће их припремити за суочавање са животом. Деца су знатижељна, истражују свет који их окружује и имају право да га упознају. Зато њени јунаци постављају суштинска питања: шта је љубав, шта је пријатељство, шта су слобода и храброст, па и шта су страх и смрт? У својим духовитим, топлим књигама одговарала је на сва та питања, искрено, духовито, маштовито и занимљиво. Пркосећи конвенцијама и упорно говорећи из угла детета и у име деце, Астрид Линдгрен је допринела да свет постане боље место и да се књижевност за децу заиста приближи њиховим интересовањима и духу.
Међу бројним наградама које је добила најзначајније су: Немачка награда за дечју и омладинску књигу (1956) и Медаља Ханса Кристијана Андерсена (1958), коју незванично зову Мала Нобелова награда. Данас њено име носе једна мала планета и две велике награде за стваралаштво за децу: АЛМА и Награда „Астрид Линдгрен“.
Астрид се читавог живота храбро и неуморно борила за права деце и заштиту животиња, користећи свој утицај да побољша њихов положај.
Шведски закон из 1988. који штити домаће животиње од лоших услова живота на претрпаним фармама, назван је Лекс Астрид, јер се управо Линдгренова страствено залагала за његово доношење. У јавном писму тадашњем премијеру написала ја да „Свако прасе има право на срећан прасећи живот”. Допринела је и томе да се у Шведској 1979. законом забрани физичко насиље над децом. Била је славна, поштована и омиљена. Бројне активности и обавезе нису је спречавале да одржава контакт са својим малим читаоцима – док год је имала снаге, сама је одговарала на њихова писма. Стогодишњицу њеног рођења славио је читав свет.
Биографија Астрид Линдгрен преузета из књиге „Пипи Дуга Чарапа“ издавачке куће „Одисеја“
Глоса
Светску славу стекла је књигама: „Пипи Дуга Чарапа“ (1945), „Мајстор детектив Блумквист“ (1946), „Мој син Мио“ (1954), „Карлсон на крову“ (1955), „Размо у скитњи“ (1956), књигама о деци из Галамџијске улице – „Луцкаста Лота“ (1958) и „Лота прави лом“ (1961), „Емил из Ленеберје“ (1971), „Браћа Лавље Срце“ (1973) и „Роња, разбојничка кћи“ (1981).
