Ovaj specijalitet je kraljica italijanske ulične hrane i vole je milioni ljudi širom sveta. Iako je skromnog porekla, Piadina Romagnola je globalno poznata, i dolazi u brojnim varijantama. Jede se na ulicama, u barovima, često priprema i u kućama. Jedu je svi, kao predjelo, glavno jelo ili jednostavno kao nešto što uvek ide dobro u bilo koje doba dana
Piadina Romagnola (Pjadina Romanjola) je u osnovi vrlo jednostavno jelo, koje počinje od tradicionalnog hleba, odnosno neke vrste tortilje. U pitanju je pogačica ili tanki hleb od pšeničnog brašna, koji se peče ili na žaru ili u rerni, nakon čega se filuje dodacima po želji.
Pjadina ja savršena kao pojedinačno jelo za neformalni ručak, a može se poslužiti i kao predjelo. Od dodataka, u orignalni specijalitet ide domaća pršuta, kremasti mekani sirevi kao što je squacquerone i šaka rukole. Često se stavlja i paradajz ili čeri.
U svojoj pesmi pod imenom La Piada, koja je svojevrsna oda voljenoj Pjadini, italijanski pesnik iz 19. veka Giovanni Pascoli naziva je „hlebom siromaštva, čovečnosti i slobode“. On je navodi da je ona „glatka poput lista i velika kao mesec.“
Od tada je skromna, rustikalna pjadina prešla dug put i danas zauzima posebno mesto u regionalnoj kuhinji sa statusom zaštićene oznake geografskog porekla. Mogu se naći u različitim varijantama na brojnim uličnim kioscima zvanim piadinerie. Tamo su najukusnije jer su sveže, pjadinu je najbolje jesti samo par minuta nakon što skine sa rešetke roštilja, dok još uvek topla, kako bi se sir otopio.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Postoje i druge varijante pjadina, ali to ne pomiljite Italijanima, koje su često i vegetarijanske, pa sadrže i tofu sir ili razne vrste povrća. Takve sigurni nećete naći na ulicama u Italiji, tamo imaju status “nelegalne” robe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Piadina Romagnola, hleb siromaštva, čovečnosti i slobode se pojavio prvo na TU magazin.
