Pamtićemo leto u zavičaju

Đ. Janković
NOSE MNOGO LEPIH USPOMENA: Učesnici na završnoj priredbi

U okviru manifestacije Leto u zavičaju Ministarstvo prosvete Srbije je prvi put organizovalo boravak u otadžbini dece koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu.

U Naučno-obrazovnom kulturnom centru (NOKC) “Vuk Karadžić” u Tršiću osmišljen je edukativni kamp s fokusom na srpski jezik, kulturu i tradiciju. Prva grupa učenika je završila kamp i, kako se kaže, učesnici su iz prve ruke imali priliku da shvate čuvenu Vukovu rečenicu: “Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao i zato mi se čini da na svijetu nema ljepše zemlje od Srbije ni ljepšeg mesta od Tršića.”

Pevanje himne i starih pesama deo progama

Deca iz dijaspore iz Vukovog zavičaja nose mnogo lepih doživljaja, uspomena, stekli su nove drugare, upoznali ovaj kraj Srbije, a što je najvažnije, naučila još bolje jezik predaka i osetila da njihova država misli na njih. Za učenje, obnavljanje, ili usavršavanje srpskog jezika nema nigde boljeg mesta od Tršića, mesta u kome je rođen Vuk.

Srpski se uči kroz igru

Prema rečima Sanje Dulać iz sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje Ministarstva prosvete, s obzirom na to da je strategijom razvoja obrazovanja do 2030. godine, usvojenom lani, predviđeno jačanje veza s dijasporom i rad na unapređenju naših dopunskih škola, u akcioni plan stavljeno je da deca iz rasejanja dolaze ovde gde će im se pružiti mogućnost da na zanimljiv i kreativan način u radionicama dopune znanje srpskog jezika.

Poseta Vukovoj rodnoj kući

– Prvi put smo ove godine organizovali radionice i one se realizuju u tri termina, odnosno tri grupe. Ovo je prva grupa u kojoj je od predviđenih 29 došlo 27 učenika, dva su odustala zbog bolesti, u drugoj grupi, koja je u avgustu, dolazi oko 80 učenika, a za treću, početkom septembra, prijavljeno je 101 dete. Deca su učila srpski jezik na kreativan način. Imala su svako jutro dve jezičke radionice gde su kroz zanimljive sadržaje komunicirala, pevala, a posle toga radionice glume, recitatorsku, likovnu, muzičku gde opet vežbaju srpski jezik, ali na malo drugačiji način. Jedna grupa glumi, druga peva, treća crta i dok to rade, pričaju na srpskom.

Učesnici dramske radionice

Oni nisu ni svesni koliko tako radeći uče srpski. Sve razgovore vode na srpskom, insistirali smo na tome da koriste samo srpski jer su zato i došli. Ima njih koji malo teže i sporije osmisle rečenicu na srpskom, ali na kraju to bude dobro, a ima onih koji vrlo lako govore naš jezik – kaže ona uz napomenu da deca borave o trošku Ministarstva prosvete.

Ceo koncept onoga što deca rade osmislila je dr Marina Janjić, profesorka na Filološkom fakultetu u Nišu, koja je metodičar srpskog jezika, a njena uža specijalnost je nastava srpskog jezika kao zavičajnog, kaže Dulaćeva.

Među 27 učenika prve grupe u Tršiću je bila i Isidora Stojanović (13) iz Hamburga u Nemačkoj. Kaže da je prvi put ovde, ali da je više puta bila u Srbiji.

USAVRŠILA PADEŽE: Isidora Stojanović

– Ovde mi je bilo baš dobro. Provela sam vreme u dramskoj radionici, sve je bilo super i naučili smo puno novih stvari. Ujutru smo prvo pevali srpsku himnu, onda smo učili gramatiku. Već sam znala srpski, ali mi je boravak u Tršiću pomogao da neke stvari popravim, padeže i slično. Svideo mi se manastir Tronoša, kupila sam crvenu brojanicu, a u Banji Koviljači smo igrali kolo i bili na koncertu Konstrakte. Videli smo nove stvari iz srpske kulture, a uvek mi je lepo kada vidim nešto novo, pogotovo u Srbiji. Mogu mnogo toga da pričam prijateljima u Nemačkoj i preporučiću srpskoj deci da dođu ovde, na ove radionice. Meni se svidelo i rado bih došla opet – kaže Isidora.

Njen vršnjak Filip Novaković stigao je iz Bazela u Švajcarskoj. Do sada nije dolazio u Vukovo rodno selo gde mu je sve bilo super.

NAUČIO NOVE REČI: Filip Novaković

– Lepo smo se proveli, smeštaj je bio odličan, priroda lepa, a najviše mi se svidelo kada smo bili na koncertu Konstrakte. Naučio sam dve-tri nove reči na srpskom koji znam jer kod kuće uvek govorimo srpski. Idem u našu školu tamo i pričaću drugovima, Srbima kako je bilo mnogo lepo u Tršiću – kazao je on.

Sanja Dulać navodi da su termine usklađeni s raspustima u državama gde žive.

– Pošto ovde već nekoliko godina imamo aktivnosti, pazili smo da uklopimo grupe sa smeštajnim kapacitetima NOKC. Ova grupa je bila, a i ona u avgustu biće ovde paralelno sa srednjoškolcima koji imaju seminare, biće tu i studenti, a bila je i Filharmonija mladih. U prva grupi su bila decu od osam do 16 godina iz pet zemalja – Francuske, Švajcarske, Italije, Grčke i Nemačke, a u avgustu ćemo, osim iz tih država, imati i decu iz Slovenije. Boravak je za decu prelepo iskustvo, zadovoljna su, utisci su pozitivni, a roditelji srećni jer neko misli na njihovu decu u Srbiji. Zadovoljni su što imaju priliku da ih pošalju ovde i ne mogu da veruju da se neko i na taj način bavi njihovom decom. Meni je bio upečatljiv razgovor sa jednom majkom koja je došla s malim detetom, njoj je stalo izuzetno da joj dete posećuje srpsku školu u Švajcarskoj. Kaže da je za nju veliko bogatstvo što joj je dete posle dva-tri dana boravka pokazalo kako je naučilo jednu brzalicu na srpskom – priča Dulać o radu prve grupe u Tršiću.

DOLAZE JOŠ DVE GRUPE: Sanja Dulać

Poslednjeg dana boravka, u petak, 15. juna po decu su došli roditelji, a učesnici prve grupe su pripremili priredbu na kojoj su predstavili šta su u Tršiću naučili. Pevali su, postavili izložbu radova, izveli igrokaze, i pokazali šta su radili tokom nezaboravnog boravka u Vukovom rodnom selu.

Progovorila na srpskom

Anđela Duval Lazić (12) je iz Pariza, mnogo puta je dolazila u Srbiju, ali nikada u selo pored Žeravije.

ŠTETA, BRZO JE PROŠLO: Anđela Duval Lazić

– Baš mi je bilo lepo i žao mi je što je sve brzo prošlo. Proveli smo lepu nedelju. Tri godine zbog korone nisam dolazila i malo sam zaboravila srpski tako da sam srećna što sam ovde naučila nove stvari i ponovo “uhvatila” naš jezik. Podsetila sam se nečega što sam zaboravila. Majka mi je Srpkinja, a otac Francuz i Srbin. Srećna sam što sam više Srpkinja nego Francuskinja. Kod kuće govorimo srpski i francuski, ali mi je kao maloj prvi jezik bio srpski i progovorila sam na srpskom. Volela bih da živim u Srbiji, ali sad ne mogu. Kad porastem hoću – kazala je simpatična Anđela.

Jezik nas spaja

Biljana Bukinac je koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu i organizuje rad na srpskom jeziku u 10 država. Ona kaže da su, pored edukativnog značaja što je osnovni cilj programa, ovakvi susreti bitni jer se sreću deca iz različitih govornih i kulturoloških područja.

– Sticanje novog iskustva, razmena iskustva s drugarima iz drugih država, ali i prilika da jedni od drugih uče jeste nešto što će deci koja učestvuju o ovom programu ostati kao nezaboravna uspomena za ceo život. Najjači utisak koji nosim iz posete u Tršiću je taj da su deca iz Nemačke, Švajcarske, Francuske i Grčke komunicirala na srpskom jeziku. Bez obzira na to gde naša deca odrastaju, ono što ih spaja je srpski jezik. To je zapravo ono što povezuje sve naše ljude širom sveta i ono što je svima zajedničko ma gde živeli. Zato je od ogromnog značaja da naša deca razvijaju i neguju srpski jezik kao glavnu odliku nacionalnog identiteta, što je nit koja će ih povezivati sa svim našim ljudima koji žive u Srbiji i širom sveta.

Bogat program

Ova grupa našla se u lozničkom kraju u vreme trajanja festivala LilaLO pa su deca osim posete Vukovoj kući u Tršiću, manastiru Tronoša i Banji Koviljači, imala priliku da vide igranje za dukat u banjskom parku i sama se uključe u kolo, lilaju sa decom u Tršiću, odu na koncert Konstrakte, a pošto je u NOKC u vreme njihovog boravka gost bila i Filharmonija mladih samo za njih priređen je i koncert pa su slušali Mocarta i neke naše narodne pesme u izvođenju filharmonije.

Lilanje sa vršnjacima u Tršiću

– Mislim da je njihov boravak ovde stvarno bio fenomenalan, a grupama koje dolaze želimo da obogatimo boravak. Imamo ideju da pored radionica, dovedemo neku folklornu grupu i slično. Trudimo se da deca odavde ponesu što lepše utiske i impresije prenesu tamo odakle dolaze, a pre svega vide da Srbija misli na njih – kaže Sanja Dulać.

Filharmonija mladih za decu iz dijaspore

Nastavak dogodine

Naučno-obrazovni kulturni centar “Vuk Karadžić” u Tršiću je osnovan 2017. godine, a od 2019. su u njemu počela da se odvijaju razna dešavanja, ali se ovog jula prvi put radi sa decom iz dijaspore. O učenicima će brinuti 17 nastavnika koji će biti podrška stručnom timu koji realizuje program.

U NOKC će i sledećeg leta doći gosti iz rasejanja

Planirano je da manifestacija Leto u zavičaju postane stalni program za naše učenike koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pa je već najavljen nastavak programa za leto 2023. godine

Priznanje hrabrim Čačanima

U isto vreme kad i deca dijaspore NOKC je boravilo i troje od četvoro mladih Čačana koji su pre skoro dva meseca spasli život ženi kojoj je pozlilo na autobuskom stajalištu. Njih je ministarstvo nagradilo desetodnevnim odmorom. U Tršiću su bile dve Tamare – Pavlović i Jelić i njihov sugrađanin Dušan Šijaković. Iz Ministarstva prosvete kažu da je da njihov boravak u kampu mali gest i priznanje za hrabrost i zrelost.

Original Article