Услед великог број заражених ковид инфекцијом у претходном периоду, повећан је и број оних који се опорављају после кућног и болничког лечења. Како је овај вирус и даље прилична непознаница и за лекаре, још је већа за пацијенте и укућане који о њима брину.
Постоји много варијација у испољавању инфекције и клиничкој слици а о веома важном периоду опоравка, разговарамо са др Сашом Божовић, инфектологом.
– Клиничка слика ове вирусне инфекције варира од сасвим благих симптома до веома тешке инфекције која завршава акутним респираторним синдромом и оштећењем свих система органа. Период опоравка код лакших случајева траје око две недеље, док код тежих иде и до месец и по дана, а последице се могу осетити и знатно дуже. Симптоми који се могу јавити након акутне инфекције називају се „други или лонг ковид“ и могу се испољити као хронично или брже замарање, смањење снаге, кратак дах, сметње са дисањем, бол и стезање у грудном кошу. Могући су и чести неуролошки симптоми у виду главобоље, заборавности, слабе концентрације, поремећаја сна, вртоглавице, испада у видном пољу, синдрома сувог ока, запаљења рожњаче ока.
Да ли је утврђено због чега се јављају ти симптоми?
– Последња истраживања показују да вирус, али и инфламаторне материје попут цитокина, пролазе крвно-мождану баријеру и узрокују запаљење можданог ткива. Такође, могу бити присутне промене расположења, нервозе али и депресије. Чести су болови и слабост у мишићима и снижени рефлекси у зглобовима, брже замарање, осећај прескакања срца, дуготрајни недостатак или смањење осећаја чула мириса и укуса, поремећај функције јетре, бубрега, новонастали дијабетес мелитус, али и хормонски поремећаји: еректилне дисфункције код мушкараца или симптоми менопаузе код жена, када им није време. У основи напада сваког органа су медијатори запаљења, али и микро и макротромбозе због оштећења унутрашњег слоја крвних судова.
Да ли је рехабилатација потребна и онима који су имали асимптоматску или блажу форму болести?
– Рехабилитација је потребна свима који имају било какве компликације после прележане короне, без обзира на тежину клиничке слике у току акутне инфекције. Сведоци смо да скоро сваки пацијент има неку од последица. Често је то хронични замор који се карактерише недостатком снаге и воље, бржим умором при уобичајеним активностима, смањеном концентрацијом, спорим размишљањем и реаговањем, слабошћу мишића.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
