Кризе, као психо-социјални концепт, уносе збрку у наше размишљање. Оне ремете структуре моћи, норме понашања, или чак присуство одређених људи или група и, готово нужно, добијају субјективну процену. Тако се ствара алтернативна представа тренутка у ком живимо, а често и историје. Многи од ових наратива имају облик теорија завере, које се обично дефинишу као ширење…
