ОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА Жал и нада у достојног наследника

221

Од последица изазваних вирусом ковид-19, у Србији је 20. новембра умрло тридесет људи. Међу њима и патријарх Иринеј. Поводом његове смрти Влада је прогласила тродневну жалост на територији целе државе. Патријарх Иринеј сахрањен је у крипти Храма Светог Саве на Врачару, 22. новембра. Он је први великодостојник Српске православне цркве који је сахрањен у том храму, а који званично још није отворен.

Четрдесет пети српски патријарх рођен је 28. августа 1930. у селу Видову, код Чачка. Отац му се звао Здравко Гавриловић, мајка Милијана, а на кршетњу је добио име Мирослав.

У Видову је завршио основну школу, гимназију у Чачку. Потом Мирослав Гавриловић завршава Богословију у Призрену, а онда и Богословски факултет у Београду. Кад је стекао дипломе, одужио се и држави, одлази на служење војног рока. Кад је скинуо војничку униформу, облачи монашку мантију. У манастиру Раковица, 1959. замонашио га је патријарх Герман и добија монашко име Иринеј. У октобру исте године ступа на дужност професора Призренске богословије, а на Свету Петку, у цркви Ружици, на Калемегдану, бива рукоположен у чин јеромонаха.

Десет година касније, постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, а потом се враћа у Призрен, где је постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности је изабран за викарног (онај који помаже, прим.а.) епископа патријарха Германа са титулом епископа моравичког. После годину дана, 1975, изабран је за епископа нишког.

На Светом архијерејском сабору СПЦ, 22. јануара 2010. изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Уз епископа Иринија, тада су кандидати за патријарха били и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Иринеј (Буловић), епископ бачки.

До избора 46. поглавара СПЦ, дужности патријарха обавља Синод, којим председава најстарији члан, не по годинама живота већ по години рукоположења, а у овом случају реч је о митрополиту дабробосанском Хризостому (68) који је за епископа, тада тек установљене бихаћко-петровачке епархије, постављен 1991. По Уставу СПЦ, избор патријарха се спроводи најкасније за три месеца од када је трон патријарха упражњен.

Правило је да на изборној седници присуствује најмање две трећине владика, од укупно четрдесет колико их СПЦ има. Ако су владике спречене да учествују у изборном процесу, могу да именују заменике којима препуштају право гласања за избор патријарха. Кандидати за патријарха могу бити сви активни епископи и митроплити који најмање пет година обављају те дужности.

Правило је да се патријарх бира под сводовима храма, у садашњим условима то је патријаршијска Капела Светог Симеона Мироточивог, која је повезана са салом у којој заседа Сабор архијереја.

ПИШЕ М. СТАМАТОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article