МОЗАИК: ШИРОМ СВЕТА Суперхероји 2020. године

51

ДЕНВЕР, САД

Прошле године, када се Гитанџали Рао појавила на конференцији ТЕД Тока чији је слоган „Идеје вредне ширења“, глумац Шах Рук Хан овако ју је представио: „Она је добитник најпрестижније америчке награде за најбољег младог научника, налази се на Форбсовој листи „30 испод 30“ и њен мозак стоји иза не једне или две, већ шест иновација“.

У међувремену, стигли су нови подаци о Рао – петнаестогодишња иноваторка посталa је прво Дете године које је „Тајм“ прогласио од свог настанка (1927) и наравно посветио јој насловну страну и велики интервју који је за овај магазин специјално водила глумица Анђелина Џоли. Девочица индијско-америчког порекла, из Денвера, Колорадо, изабрана је за ту титулу у конкуренцији од чак пет хиљада номиноване деце која живе у Сједињеним Америчким Државама.

Рао не изгледа као просечан научник-генијалац, и она је потпуно свесна тога.

– По оном што видим на телевизији, научник је старији, најчешће бели мушкарац – каже.

Гитанџалини родитељи, Барати и Рам Рао, имају академско образовање и увек су подржавали ћеркину радозналост, иако је било и незгодних ситуација, попут оне када им је њихова десетогодишњакиња саопштила да жели да истражује карбон нанотехнологију на денверској Лабораторији за истраживање квалитета воде,

– Моја мама је рекла: „Шта?!“ – сећа се.

Још у другом разреду основне школе школе Рао је почела да размишља о томе како да искористи науку и техонологију за друштвене промене.

Када је била у седмом разреду, становници Флинта, у Мичигену, борили су се са озбиљним проблемом: опасним процентом олова у води за пиће. Направила је уређај под називом „тетис“, који користи угљеничне наноцеви да брзо открије ниво олова у води и на апликацији мобилног телефона дијагностикује квалитет пијаће воде као: „безбедна“, „благо загађена“ или „критична“. Овај проналазак јој је донео награду за откриће 3М младих научника у 2017. Потом је уследио „киндли“, апликација и хром-екстензија која може да открије сајбер-узнемиравање још у раној фази, базирана на технологији вештачке интелигенције.

– Почела сам да кодирам неке речи које би се могле сматрати узнемиравајућим. А потом је моја машина узела те речи и идентификовала сличне. Укуцате реч или фразу, а она може, ако су узнемирујуће, да их покупи и да вам да опцију да је уредите, промените или пошаљете онакву каква јесте. Циљ није кажњавање. Пошто сам и сама тинејџер, знам да тинејџери хоће понекад да се обруше на некога. Уместо тога, „киндли“ вам даје шансу да преиспитате оно што говорите и да знате шта ћете да урадите следећи пут – испричала је Роа Анђелини Џоли.

Други проналазак тиче се хумане генетике и помоћу њега може да се открије све већи проблем данашњице – зависност од лекова који се дају на рецепт.

– Око шест милиона људи у Индији има поремећаје од употребе опиоида, аналгетика за јаке болове, укључујући и оне које преписују лекари. Многи одрасли почињу да их узимају као регуларну терапију за бол, а убрзо постају зависници, да то и не знају – каже Рао. – Међутим, многим људима су потребни опиоди због њиховог бола, а лекари немају методе да утврде зависност у раној фази. Тренутни алати који се користе за утврђивање зависности углавном се заснивају на самосвести или процени лекара да је дошло до промена у понашању.

Зато је Рао одлучила да развије једноставан, преносив и ефикасан уређај који је назвала „епион“ а на основу кога лекари могу да утврде да ли су њихови пацијенти упали у замку зависности од аналгетика.

Ова изванредна девојчица верује у спој науке, технологије, инжењерства и математике (СТЕМ) и ради на новим проналасцима са школама, девојкама у СТЕМ организацијама, музејима широм света и већим организацијама као што је Шангајска међународна научно-техничка група младих и лондонска Краљевска академија инжењеринга. Сесије које Рао организује једном седмично обухватиле су више од 28.000 ученика основних, средњих и виших школа широм света. Са свима њима је Рао поделила своје знање. Њена порука је: „Не покушавајте да решите сваки проблем, само се усредсредите на онај који вас узбуђује. Ако ја то могу, свако може“.

Млада научница је такође вешта у свирању на клавиру, у индијском класичном плесу и певању, пливању и мачевању.

– Због карантина сам више посвећена стварима које петнаестогодишњаци иначе не раде. Месим у нечувеним количинама. Није баш нарочито добро, али је спремање хране веома слично науци. Да будем искрена, често се дешава да у кући немамо јаја, или брашно, онда изађем на интернет и тражим колаче без јаја, брашна и шећера и онда покушавам да их направим. Тако сам недавно испекла хлеб, био је добар и поносна сам на себе због тога – рекла је Рао Џолијевој.

На конференцији ТЕД Тока истакла је:

– У нашим мислима суперхероји могу да прескачу високе зграде, имају технолошке уређаје и супермоћи. А шта је свима њима заједничко: способност спасавања живота. Магична ствар је што се појаве баш у право време да би спасили живот. По чему се научници који живе и дишу разликују од суперхероја из стрипова? Без обзира на то где се налазе, научници смишљају решења како би помогли људима. Волим науку и желим да будем суперхерој, научник који решава проблеме из стварног света и спасава животе.

Приредила Милица Стаматовић

Original Article