ДЕНВЕР, САД
Прошле године, када се Гитанџали Рао појавила на конференцији ТЕД Тока чији је слоган „Идеје вредне ширења“, глумац Шах Рук Хан овако ју је представио: „Она је добитник најпрестижније америчке награде за најбољег младог научника, налази се на Форбсовој листи „30 испод 30“ и њен мозак стоји иза не једне или две, већ шест иновација“.
У међувремену, стигли су нови подаци о Рао – петнаестогодишња иноваторка посталa је прво Дете године које је „Тајм“ прогласио од свог настанка (1927) и наравно посветио јој насловну страну и велики интервју који је за овај магазин специјално водила глумица Анђелина Џоли. Девочица индијско-америчког порекла, из Денвера, Колорадо, изабрана је за ту титулу у конкуренцији од чак пет хиљада номиноване деце која живе у Сједињеним Америчким Државама.
Рао не изгледа као просечан научник-генијалац, и она је потпуно свесна тога.
– По оном што видим на телевизији, научник је старији, најчешће бели мушкарац – каже.
Гитанџалини родитељи, Барати и Рам Рао, имају академско образовање и увек су подржавали ћеркину радозналост, иако је било и незгодних ситуација, попут оне када им је њихова десетогодишњакиња саопштила да жели да истражује карбон нанотехнологију на денверској Лабораторији за истраживање квалитета воде,
– Моја мама је рекла: „Шта?!“ – сећа се.
Још у другом разреду основне школе школе Рао је почела да размишља о томе како да искористи науку и техонологију за друштвене промене.
Када је била у седмом разреду, становници Флинта, у Мичигену, борили су се са озбиљним проблемом: опасним процентом олова у води за пиће. Направила је уређај под називом „тетис“, који користи угљеничне наноцеви да брзо открије ниво олова у води и на апликацији мобилног телефона дијагностикује квалитет пијаће воде као: „безбедна“, „благо загађена“ или „критична“. Овај проналазак јој је донео награду за откриће 3М младих научника у 2017. Потом је уследио „киндли“, апликација и хром-екстензија која може да открије сајбер-узнемиравање још у раној фази, базирана на технологији вештачке интелигенције.
– Почела сам да кодирам неке речи које би се могле сматрати узнемиравајућим. А потом је моја машина узела те речи и идентификовала сличне. Укуцате реч или фразу, а она може, ако су узнемирујуће, да их покупи и да вам да опцију да је уредите, промените или пошаљете онакву каква јесте. Циљ није кажњавање. Пошто сам и сама тинејџер, знам да тинејџери хоће понекад да се обруше на некога. Уместо тога, „киндли“ вам даје шансу да преиспитате оно што говорите и да знате шта ћете да урадите следећи пут – испричала је Роа Анђелини Џоли.
Други проналазак тиче се хумане генетике и помоћу њега може да се открије све већи проблем данашњице – зависност од лекова који се дају на рецепт.
– Око шест милиона људи у Индији има поремећаје од употребе опиоида, аналгетика за јаке болове, укључујући и оне које преписују лекари. Многи одрасли почињу да их узимају као регуларну терапију за бол, а убрзо постају зависници, да то и не знају – каже Рао. – Међутим, многим људима су потребни опиоди због њиховог бола, а лекари немају методе да утврде зависност у раној фази. Тренутни алати који се користе за утврђивање зависности углавном се заснивају на самосвести или процени лекара да је дошло до промена у понашању.
Зато је Рао одлучила да развије једноставан, преносив и ефикасан уређај који је назвала „епион“ а на основу кога лекари могу да утврде да ли су њихови пацијенти упали у замку зависности од аналгетика.
Ова изванредна девојчица верује у спој науке, технологије, инжењерства и математике (СТЕМ) и ради на новим проналасцима са школама, девојкама у СТЕМ организацијама, музејима широм света и већим организацијама као што је Шангајска међународна научно-техничка група младих и лондонска Краљевска академија инжењеринга. Сесије које Рао организује једном седмично обухватиле су више од 28.000 ученика основних, средњих и виших школа широм света. Са свима њима је Рао поделила своје знање. Њена порука је: „Не покушавајте да решите сваки проблем, само се усредсредите на онај који вас узбуђује. Ако ја то могу, свако може“.
Млада научница је такође вешта у свирању на клавиру, у индијском класичном плесу и певању, пливању и мачевању.
– Због карантина сам више посвећена стварима које петнаестогодишњаци иначе не раде. Месим у нечувеним количинама. Није баш нарочито добро, али је спремање хране веома слично науци. Да будем искрена, често се дешава да у кући немамо јаја, или брашно, онда изађем на интернет и тражим колаче без јаја, брашна и шећера и онда покушавам да их направим. Тако сам недавно испекла хлеб, био је добар и поносна сам на себе због тога – рекла је Рао Џолијевој.
На конференцији ТЕД Тока истакла је:
– У нашим мислима суперхероји могу да прескачу високе зграде, имају технолошке уређаје и супермоћи. А шта је свима њима заједничко: способност спасавања живота. Магична ствар је што се појаве баш у право време да би спасили живот. По чему се научници који живе и дишу разликују од суперхероја из стрипова? Без обзира на то где се налазе, научници смишљају решења како би помогли људима. Волим науку и желим да будем суперхерој, научник који решава проблеме из стварног света и спасава животе.
Приредила Милица Стаматовић
