Uprkos sivom nebu koje je pretilo kišom, nedavno je u okolini Dortmunda održano sada već tradicionalno Sabranje mašinaca. U taj grad na severu Nemačke prispelo je prethodne decenije na desetine mašinskih inženjera. Kako sami mašinci kazuju pristizali su u talasima, manjim grupama. Poslodavac ih je smeštao u stanove u jednoj zgradi odakle je put neke vodio u druge gradove i države, pojedini su se vratili u Srbiju, a brojni su ostali i do danas se druže.
Jednom ili dva puta godišnje, svojom srdačnošću, nesebičnim požrtvovanjem i iskrenom željom za druženjem sve mašince porodično uz roštilj okuplja Dragan Grubač Grubi. Vremenom su se pridružili i zemljaci drugih profesija, ali mašinci su, rečeno sportskim rečnikom, okosnica tima.
Grubi je jedan od onih koji su u prvom talasu stigli u Dortmund u kome je godišnje onoliko kišnih dana, koliko je u Beogradu sunčanih. Ali, kako Grubi napisa u grupi učesnika dan uoči okupljanja:
“Videćemo se, makar i ćuskije padale!”
Dok pričaju o poslu i sme..Original Article
