Kolekcionarstvo je veoma rasprostranjeno u Srbiji, a sakupljanje retkih modela automobila gotovo da je najpopularnije. I ma koliko hiljada komada da imaju, oni neprestano tragaju za nekim koji nemaju, u stanju su satima da gledaju mini-vozila, da se dive svojim kolekcijama i da se igraju sa njima.
– Prvih 50 godina detinjstva za muškarce su najteže – kaže Dragiša Anđelković iz Brzana, koji ima više od 6.000 ljubimaca.
U njegovim vitrinama su fijat, lamborgini, masarati i ferari, a tu su i modeli engleskih, švedskih, francuskih i nemačkih, američkih i japanskih, kao i automobila iz brojnih stranih i domaćih filmova. Kolekciju čine i kamioni, autobusi, lokomotive i vagoni, a pošto obožava traktore, dok je radio u Parizu – kupio je celu seriju.
San o muzeju
U vreme dok je bio na privremenom radu u francuskoj prestonici, gde je zarađivao postavljajući stolariju, počeo je da kupuje igračke za sina Danijela i kćerku Dijanu. Među njima su bili i automobilčići. Onda je spoznao da neki jesu igračke, a da se drugi odlikuju velikom preciznošću i saznao da je reč o kolekcionarskim modelima. Prvi kolekcionarski model koji je nabavio za sebe bio je ferari 288 gto, čije je delove kupovao u novinama. Inače, odlučio se za razmeru 1:43, jer je ona najpopularnija, najrasprostranjenija na svetu i najpristupačnija po ceni i po veličini. U razmeri 1:18 ima mercedes 123 i fiću, a neke primerke ima i u razmeri 1:87 i mnogo manjoj.
– Posedujem mnogo unikatnih komada, a najponosniji sam na lade, pogotovo na ladu pikap, koja je u ruskom časopisu izašla prošlog meseca, na urban ladu i ladu 21-31 sa petoro vrata koje možda nema niko na Balkanu. Jedan od rariteta je fijat 125 sa šestoro vrata, zvani jamnik, koji je za potrebe KP Poljske napravljen u samo dva primerka i prestao je da se proizvodi. Imam i ladu nivu koja se zove reka, amfibijsko vozilo, a za potrebe ruske vojske razvijana je 10 godina. Napravljena su 22 komada, a onda su odustali – priča Dragiša za “Vesti” pokazujući svoju riznicu u vitrinama.
Koliko je kolekcionarstvo strastven hobi, pokazuje da kolekcionari ne samo što odlično znaju modele automobila, godinu proizvodnje, već i kompletnu istoriju fabrika u kojima su proizvedeni. Dragiša, koji je sedam godina vozio međunarodnu špediciju od Rusije, Poljske, Ukrajine do Italije, potom sedam godina radio u Francuskoj, a sada na naplatnoj rampi na auto-putu, želi da ode još dalje. Pošto godinama sakuplja materijal za izradu makete, voleo bi da napravi muzej, po ugledu na Vunderland u Hamburgu. Centralno mesto zauzimala bi hala od brodskih kontejnera, jer su i oni deo transporta, i nisu potrebne dozvole za njegovo postavljanje. Smatra da će sam moći da realizuje svoju ideju za dve godine, ali bi bilo bolje kada bi mu se javio investitor, koji bi uložio oko 250.000 evra, jer bi i on toliko uložio kroz kuću od 400 kvadrata, zemljište, kolekciju od više od 6.000 modela automobila, traktora, kamiona, lokomotiva. Ne bi imao ništa ni kada bi neko uložio više.
– Brzan ima idealnu geografsku poziciju, jer se nalazi na samo dva kilometra od naplatne rampe s auto-puta. Mnogo toga može da se napravi uz malu investiciju. Zamislio sam da u velikoj hala bude postavka, kroz centralni deo bila bi maketa po kojoj bi se kretali vozovi, oko nje bi bila kružna staza, a po zidovima vitrine sa modelima, koje bi mogle da se poređaju u dužini od 100 metara. U dvorištu bi bili izloženi pravi oldtajmeri, mini zoo-vrt, stolovi za ručavanje, a mogla bi da se napravi i vrtna železnica, kojom bi se posetioci vozili. Brdo iznad mog dvorišta može da se iskoristi za razne vidove zabave. Mogli bi da se naprave bungalovi od kontejnera. Dvadeset bungalova bi koštalo 20.000 evra. Nijedan hotel od 20 soba ne bi mogao da se napravi tim novcem. Ovde ar zemlje košta 300 evra. I to pored puta, a dalje je još jeftiniiji. A mogli bismo da se širimo na hektare – otkriva Dragiša svoju ideju za naš list.
Rols-rojs od 2.000 evra
Anđelković dodaje da je turistički potencijal ovog kraja neiscrpan. Mogle bi da dolaze đačke ekskurzije, koje bi boravile po nekoliko dana, a đaci bi svakodnevno mogli da obilaze znamenitosti koje se nalaze u prečniku od 30 kilometara. Pogodni su i za tranzitni turizam, jer kud god da Turci, Grci, Bugari, Rumuni, Poljaci, Slovaci i drugi narodi krenu, mogli bi da svrate. Ne treba zaboraviti ni da je Beograd jedne godine posetilo 130.000 turista iz Kine, a oni vole celokupnu jugoslovensku istoriju. Mogle bi da se organizuju radionice, škola u prirodi…
– Brzan ima crkvu brvnaru staru dva veka, na tri kilometra je najveće drvo u Srbiji – bela topola, prečnika 3,8 metara, čija krošnja pokriva 8,5 ari. Pored se nalazi brzansko moravište, staro korito reke Morave, prirodni rezervat. Tu je lovački dom, koji postoji 125 godina. Na tom mestu osnovan je Lovački kraljevski savez Srbije. Postoji farma jelena, kao i šuma Rogot od 365 hektara, koja je bila kraljevsko lovište. Devedesetih godina prošlog veka dolazili su lovci iz Italije, a nekada su dolazili samo da bi trenirali svoje kerove – veli Dragiša, koji odlično poznaje istoriju ovog kraja.
Andrija Arsić iz Jagodine, koji već 12 godina vozi međunarodnu špediciju na relaciji Evropa-Azija, ima kolekciju od više od 3.000 plastičnih, limenih i metalnih modela automobila raznih razmera, od minijaturnih, 1:220, do najvećih 1:8. koji koštaju preko 2.000 evra. Najveći je rols-rojs fantom 2, čije je delove iz nemačkog časopisa sakupljao 2,5 godine i koji ga je koštao više od 2.000 evra. Ponosan je na kolekcije Mario i Miki Maus, kompletnu Džejms Bond kolekciju od 137 modela, škodu supesing, koju je radila čehoslovačka firma, a jedini u Srbiji je ima.
– Imam svaki model koji je učestvovao u svim filmovima Džejms Bonda, a dopunjuju je figure. Sakupljao sam je tri godine i uvek je falio poneki model. Igrom slučaja, sin jednog Nemca koji je preminuo, celu kolekciju mi je prodao za 2.300 evra. Uveče mi ih je dovezao u 15 kutija od banana. Ujutru je ponovo došao, jer je zaboravio jedan model! Njegova supruga mi je, u znak izvinjenja, poslala sendvič, kolač i sok! Mnoge modele kupio sam u raznim zemljama kroz koje sam prolazio. Dok bih pravio pauzu u kamionu, na internetu bih našao kolekcionare u prečniku od 50 kilometara i trgovao – priča Andrija, srećan što je u mogućnosti da stalno proširuje svoju zbirku.
Nemačko tržište najbogatije
Arsić je 90 odsto modela automobila kupio u Nemačkoj. Nekoliko puta išao je na sajmove kolekcionara. Nažalost, Nemci nisu želeli da razgovaraju na engleskom jeziku. Onda je tražio mlade kolekcionare i objašnjavao im da mu je nemački težak za učenje. Mnoge je upoznao preko interneta, pa su ga posle pozivali na sajmove u Berlinu, Minhenu, Hamburgu, Štutgartu, Ulmu.
– Kolekcionari su veoma specifični. Jednom sam na sajmu u Štutgartu gledao autiće. Došao je Nemac, izvadio katalog, našao vagon sa lokomotivom koji mu je nedostajao, platio 50 evra i otišao. Čak i da je sve ostalo bilo džabe, ne bi ga interesovalo. Meni je to bilo fascinantno – kaže Arsić.
Sklapa fiću
Anđelković je proučavao kompletan Zastavin program, pa mu je cilj da nabavi ili reprodukuje sve modele koje ova fabrika napravila. Nedostaje mu samo nekoliko. Sada sakuplja delove za fiću iz novina, koji će izlaziti u 100 brojeva i imaće oko 700 delova. Biće u razmeri 1:8, a koštaće oko 100.000 dinara. Biće duži od 40 santimetara i teži od pet kilograma.
– Treba zaviti oko 400 šrafčića. Do sada sam sakupio delove iz 53 broja, ali sam sklopio četrdesetak delova – priznaje Anđelković.
Sajam u gradu na Belici
Andrija Arsić organizovao je u Jagodini drugi Sajam modela minijaturnih automobila na kome su bili izlagači iz cele Srbije, ali i iz Zagreba i Bajine Bašte. Bilo je izloženo više od 5.000 modela automobila i drugih vozila. Kako su automobilčići igračke za odrasle, kako kolekcionari imaju običaj da kažu, sajam su uveličali članovi Udruženja BMNj Srbija, koji su došli u svojim četvorotočkašima i parkirali ih ispred izložbenog prostora za autiće.