Lovor, poznat i kao Laurus nobilis, danas je najpoznatiji kao mirisni začin koji oplemenjuje supe, čorbe i brojna jela širom sveta. Ipak, njegova istorija i simbolika mnogo su dublje od pukog kuhinjskog sastojka. Ova biljka vuče svoje poreklo iz grčke mitologije, a legenda o njegovom nastanku svedoči o nerazrešenoj ljubavi, božanskoj moći i večnom sećanju
Prema mitu, bog Apolon, zaštitnik sunca, umetnosti i proročišta, jednom prilikom se narugao bogu ljubavi Kupidonu, omalovažavajući njegovo oružje, luk i strele. Uvređeni Kupidon odlučio je da se osveti na poseban način. Zlatnom strelom probudio je ljubav u Apolonu, a otrovnom stvorio odbojnost u prelepoj nimfi Dafni, u koju se Apolon odmah zaljubio. Dok je Apolon očajnički pokušavao da je osvoji, Dafna je bežala, moleći svog oca, rečnog boga Peneja, da je spasi. Na njen vapaj, on ju je pretvorio u drvo, lovor.
Suočen sa gubitkom voljene, Apolon je odlučio da Dafnu, odnosno lovor, učini večnim simbolom slave i časti. Obećao je da će njene listove nositi kao krunu i njome kititi heroje, pesnike, sportiste i mudrace. Tako je lovor postao više od biljke – postao je simbol besmrtnosti kroz umetnost, pobedu i dostojanstvo.
U istoriji, lovorov venac bio je znak trijumfa. Njime su se kitili grčki i rimski carevi, pobednici olimpijskih igara, kao i pesnici i mislioci. Reč „laureat“ koju i danas koristimo, kao u izrazu „nobelovac laureat“, potiče upravo od lovora. U srednjem veku, završetak studija označavao se titulom „baccalaureus“, odnosno „onaj koji je ovenčan lovorom“.
Lovor i gastronomija
Lovor, međutim, nije ostao samo simbol. Njegova primena u gastronomiji je rasprostranjena i neizostavna. Danas se koristi u gotovo svim kuhinjama sveta, a posebno mesto zauzima u tradicionalnim receptima Balkana, Mediterana i Bliskog istoka. Karakteriše ga blaga, ali prodorna aroma koja ne dominira jelom, već suptilno ističe i pojačava ukuse drugih sastojaka. Gotovo je nezamisliva domaća supa, sarma, pasulj ili gulaš bez dodatka jednog ili dva lista lovora. Njegova sposobnost da neutrališe mirise mesa i ribe, poboljša varenje i doda složenost ukusu čini ga začinom koji, iako jednostavan, ima snažan uticaj.
Lovor se najčešće koristi u celom listu tokom kuvanja i vadi se pre serviranja. Iako može da stoji dugo, važno je znati da suvi lovor s vremenom gubi aromu. Zato je najbolje obnavljati ga svakih nekoliko meseci. Sveži listovi imaju jaču, gotovo citrusnu notu i često se koriste u mediteranskim kuhinjama.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Na tanjiru ili na glavi pobednika, lovor zadržava svoje posebno mesto u istoriji i svakodnevici. Njegova priča nas podseća da čak i najjednostavniji začin može nositi duboku simboliku i večnu priču o ljubavi, žrtvi i slavi. Kada sledeći put posegnete za lovorovim listom da začinite jelo, setite se da u ruci držite više od začina. Držite deo legende koja traje hiljadama godina.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Legenda o lovoru: Od antičke mitologije do nezaobilaznog začina u kuhinji se pojavio prvo na TU magazin.
