Кратак рок, а велики изазови

106

Шта чека нову Владу

Четири месеца после избора, нешто јаче од два и по месеца од када су новим посланицима потврђени мандати, и после три заседања Председништва СНС-а сазнали смо само да ће Ивица Дачић заменити Мају Гојковић на месту председника Народне скупштине, да ће СПАС Александра Шапића дати једног министра и да ће, што је бацило сенку на сва именовања у кабинету Ане Брнабић, нови парламентарни избори бити одржани заједно са председничким, а најкасније 3. априла 2022. И да, осим Ане Брнабић, која ће први пут имати своју владу (претходну је наследила од Александра Вучића), на истом месту, као министар финансија, остаје и Синиша Мали. Све остало би, драги наши читаоци, и ми и ви требало да сазнамо када се овај број „Илустроване“ појави на киосцима – 27. октобра, на Свету Петку, славу Српске напреде странке (СНС), а најкасније 3. новембра, када истиче рок за формирање нове владе.

У освит формирања 16. владе од увођења вишестраначја, односно осме од када је Србија постала независна држава, у уши нам је ушао један, у овом веку скоро заборављени појам (сећају га се они који су право гласа имали у време када је Војислав Коштуница састављао владу 2004. ) – концентрациона влада. Они који воле крајности назвали би је владом националног спаса или техничком, а суштина је да се таква влада саставља, народски речено, „кад је догорело до ноката“. Из тренутне перспективе изгледа да смо још далеко од таквог стања, али је чињеница да нико са сигурношћу не зна шта ће се, и колико брзо, догађати са корона-пандемијом, са светском економском кризом коју је зараза произвела и, што је српском народу највећа зебња, са такозваном „свеопштом нормализацијом односа са Косовом“. Највероватније да је све ово и утицало да се Председништво СНС, које по Статуту странке броји тридесет чланова, на челу са страначким лидером и председником државе Александром Вучићем, определи за концентрациону владу, која, теоријски, „усисава“ све парламентарне странке, придодајући им и, у народу и стручној јавности, виђенија нестраначка лица и, има ограничени век трајања. У садашњем сазиву парламента, нашли су се представници седам изборних листа, уз СНС, СПС-ЈС и СПАС и четири мањинске. Према Вучићевим најавама, мањине ће у влади бити заступљене што као министри, што као државни секретари.

Ани Брнабић је олакшан посао око писања експозеа, јер су циљеви Владе раније постављени, а она само треба да обелодани начине на које ће се они остварити. Са циљевима Владе, којој је мандат унапред ограничен, јавност је упознао Вучић. Има их шест и у најкраћем, реч је о очувању здравља нације, односно борби против ковида-19, борби за интересе српског народа на Косову и Метохији, борби против мафије, криминала и корупције, затим очување независног и самосталног одлучивања Србије, убрзање реформи, посебно у вези са владавином права и европским интеграцијама, а ту је и борба за економски напредак: да ову годину завршимо око нуле, а да следеће године раст буде већи од шест одсто.

ПИШЕ М. СТАМАТОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article