Број дијагностификованих пацијената са канцером дебелог црева код нас из године у годину, нажалост, расте. О овој веома опасној болести, код које је морталитет у порасту, разговарали смо са једним од водећих колоректалних хирурга у нашој земљи др Благојем Ђукановићем из „Еуромедика“ који се бави хирургијом дебелог црева али и хирургијом јетре, а то је област на којој је докторирао. Доктор Ђукановић ради најсавременије лапароскопске операције дебелог црева у „Еуромедик“ болници, исте онакве какве се раде на најбољим клиникама у свету.
–У последњих неколико година операције дебелог црева углавном радим лапароскопски. Ту технику сам почео користити са својим тимом још док сам радио на КБЦ Бежанијска коса. Њена суштина је да се пацијенту нанесе мања траума. То је такозвана минимално инвазивна хирургија где се кроз мале отворе на трбуху, промера 5 до 10 милиметара, уводе инструменти и камера. Тако се све оно што се ради класичном методом, када се направи велики рез на трбуху, сада ради кроз те мале отворе.
Да ли пацијент сам одлучује да ли ће бити оперисан лапароскопски или класичном методом, или је то искључиво одлука лекара?
– Пацијенту се предоче предности и могућности операција које можемо да урадимо. У последње време људи немају дилему. Понекад се неки од њих плаше да ли може све у трбуху да се коректно прегледа уколико се ради лапароскопска операција. Места за дилему је било раније, када је дијагностика била инсуфицијентна. У данашње време можемо у милиметар да утврдимо колика је инвазивност тумора, односно да ли постоје удаљене метастазе. То је могуће, пре свега, захваљујући мултислајсном скенеру и магнетној резонанци . У „Еуромедику“ имамо све те савремене дијагностичке методе, па се за кратко време може направити прецизна дијагностика и на основу тога планирати операција.
Овакве операције које Ви радите изводе се у најсавременијим медицинским установама у свету. И на истоку и на западу. Управо сте се на различитим странама света и усавршавали на најбољим клиникама.
– Тако је. Први тромесечни боравак био је у Енглеској, у Бирмингему, 2003. године, у „Квин Елизабет’“ болници. Тамо сам чак и учествовао као члан хируршког тима на операцијама јетре и дебелог црева, али тада се радило само класичном техником. После тога сам провео три месеца у Токију, у Националном канцер центру, где је већ почела да се ради лапароскопска хирургија. Следили су потом боравци у Америци 2009, затим у Паризу, Лисабону…
Пише Бранка Ковачевић
Фото Милош Лужанин
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
