Pexels
Visoke temperature ne prijaju ni zdravima, a kamoli bolesnima. U najtežim slučajevima se javljaju sunčanica i toplotni udar. Marija Marković, specijalista socijalne medicine Gradskog zavoda za javno zdravlje i koordinator Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, ističe poseban značaj unošenja tečnosti, pre svega vode u organizam. Upozorava i zašto ne treba nikako piti ni hladnu, ni ledenu vodu i kako izbeći u narodu poznati “ledeni šok”.
Marija Marković upozorava da usled velikih vrućina nastaje toplotni stres, odnosno fiziološka reakcija organizma na sve nepovoljne uslove koji ovih dana vladaju. Od toplotnog osipa, preko toplotnih grčeva, edema, iscrpljenosti, sunčanice do toplotnog udara kao najtežeg mogućeg stanja.
Sunčanica se najčešće dešava i nastaje direktnim izlaganjem glave i vrata sunčevim zracima.
– Najčešći simptom je glavobolja koja može biti izuzetno jaka, povišena temperatura, osećaj malaksalosti, iscrpljenosti, problemi s vidom, zujanje u ušima, čak i privremeni gubitak sluha, koji je češći kod mlađih osoba dok kod starijih može doći do gubitka svesti – objašnjava doktorka.
Upozorava da u slučaju toplotnog udara treba odmah pozvati hitnu pomoć, jer on može imati smrtni ishod.
To je, ističe, stanje opšteg pregrevanja organizma i telesna temperatura skoči preko 40 stepeni, disanje i puls se ubrzavaju, dolazi do pada krvnog prtiska, osoba se ne znoji, polako tone u nesvesticu i na kraju izgubi svest.
Voda kao spas i lek u vrelim danima
Markovićeva navodi da ne samo kačketi, šeširi, naočare, već i svi naši postupci mogu pomoći u prevenciji od od sunčanice i toplotnog udara.
– Veoma je važno unositi dovoljnu količinu tečnosti. Ukoliko ste u normalnim uslovima, niste direktno izloženi sunčevom zračenju, nemate neku težu fizičku aktivnost to je tih osam čaša, odnosno dva litre dnevno – savetuje doktorka.
Međutim, ukazuje da je kod radnika, na građevini ili osoba koje vežbaju potrebno na svakih 20 minuta unositi po jednu čašu vode, ali ne samo vode, jer osobe koje se jako znoje pored vode gube i elektrolite. Zato je potrebno unositi sve izotonične rastvore, zatim mlake supe, čajeve, voćne, ali nikako zaslađene sokove.
– Nikako ne unositi zaslađene napitke jer šećer pomaže gubitku tečnosti iz organizma. Znači nikako gazirano, ni previše kofeina, a alkohol je zabranjen – upozorava Markovićeva.
Zašto ne treba piti hladnu vodu
Pojašnjava da naš organizam funkcioniše na određenoj telesnoj temperaturi između 36 i 37 stepeni i da s unosom ledene vode, nastaje stres u organizmu što je kontraproduktivno.
To znači, napominje i da u bazen, u vodu svakako treba ulaziti postepeno, nikako uskakati, posebno u hladnu ledenu vodu, zato što postoji nešto što se u narodu zove “hladni šok”.
– Vi kada uskočite u hladnu vodu, vama se na periferiji na rukama i nogama krvni sudovi skupe i cirkulacija u jednom trenutku može da stane i najčešće može doći do srčanog udara. Zaista treba da se postepeno nakvasimo i da lagano pustimo našem organizmu da se prilagođava u vodi – apeluje Markovićeva.
Ne ispuštajte decu iz vida
Naglašava da je najbitnije da roditelji neprekidno aktivno nadziru svoje dete. To znači da im dete bude na dohvat ruke ili da budu s njim u vodi ili u blizini.
– Ne da gledaju u mobilni telefon, ne da čitaju knjigu, da ne pričaju s drugim, već da paze dete. Statitike potvrđuju da se preko 80 posto utapanja dece mlađe od osam godina dešava nažalost u prisustvu roditelja ili staratelja u odsustvu tog aktivnog nadzora – upozorila je Markovićeva.
