Недавно је у Народном позоришту одржана премијера представе „Орландо“, по роману Вирџиније Вулф, у драматизацији Тање Шљивар. Ово је један од најинтересантнијих романа Вирџиније Вулф о друштву, идентитету и сазревању главног лика, који живи чак четири века у телу мушкарца, а потом и у телу жене. Инспирацију за лик Орланда, Вирџинија Вулф је нашла у својој љубавници и пријатељици Вити, чији је син записао: „Сав утицај који је Вита имала на Вирџинију налази се у „Орланду“, најдужем и најшармантијем љубавном писму у књижевности, у коме она истражује Виту, провлачи је кроз векове, бацака је из једног пола у други, игра се њоме, облачи је у крзна, чипку и смарагде, задиркује је, флертује са њом, спушта маглени вео на њу.“
У потрази за „Орландом“ улазимо у Народно позориште, тачније у кројачку радионицу овог театра. У том омањем простору, у којем царује креативни неред, тада када смо их посетили, ужурбано су се приводиле крају последње припреме.
Имали смо утисак као да смо загазили у времеплов. Пажњу нам је привукао средњовековни мушки комплет смарагдно зелене боје, чији горњи део када се рашири открива фалте као лепезу. “Кицошки и заводљиво. Типично за Орланда“, помислимо.
„То је Орландо носио у 16. веку“, рече кратко кројачица која није скривала бескрајно уживање док су материјали дугиних боја клизили кроз њене прсте. У том тренутку уносе нестрпљиво очекивану балу текстила, пред чијим смо спектром колорита сви занемели.
Као мушкарац Орландо је кроз векове племић заљубљен у природу, миљеник високог друштва, авантуриста, нехотични заводник и писац у покушају.
– Случајем поставши жена, лишен је племићких привилегија, постајући коначно слободна и и способна да изнађе сопствени израз и почне да ствара уметност за којом толико чезне – каже за наш магазин костимограф Маја Мирковић, ангажована на пројекту „Орландо“.
На питање како настају позоришни костими и где тражи инспирацију, Мирковићева вели да то зависи од сваке појединачне представе.
Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић
Фотографије Жељко Јовановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
