Серија „Спајдс“ се приказује недељом увече на каналу Дива и после прве три епизоде узбудила је гледаоце који откривају везу ванземаљског живота са синтетичким дрогама на нашој планети. На представљању серије у Берлину главни глумци дали су интервјуе „Илустрованој Политици“
Глумац рођен у Немачкој 1971, одрастао и школовао се у Србији (код бабе и деде у Смедеревској Паланци) до своје четрнаесте године, а онда се вратио у земљу где су му родитељи били на „привременом“ раду и тамо
изградио велику каријеру. На улицама немачких градова је прилично препознатљив захваљујући бројним серијама које је снимао. Живи у Берлину са супругом Клелијом Сарто (италијанског порекла), такође
глумицом. Имају ћерку тинејџерку Луну која би волела да буде редитељ. Породицу је први пут довео у Србију пре две године, када је неколико дана овде боравио, како би један немачки магазин о њему снимио велику
репортажу.
Прву глумачку шансу пружио му је чувени немачки режисер турског порекла Фатих Акин у свом делу „Кратко и безболно“, а онда је све кренуло својим, успешним, током. У серији „Спајдс“ игра Роберта Прокопа, загонетног радника обезбеђења компаније која експеримнтише са дрогама, али је невоља у томе што је Роберт особењак, манипулатор који мало говори, а ради највише за себе. Нико не зна шта он жели, али је
очигледно да има неки свој тајни план. Јовановић признаје да су њему и његовој породици у сећањима стара, добра времена Југославије, а у тим сећањима и „Илустрована Политика“ има своје место. Ипак, крећемо од разлога за наш сусрет. Каже да је његов лик у серији најзагонетнији и најнеобичнији и зато му је било велико уживање да се бави њим.
–Такође, дуго година сам пријатељ са режисером Рајнером Мацутанијем који ме је пре шест година назвао и рекао да има идеју за серију, у тренутку када оне у Немачкој још нису биле популарне, када није постојао „Нетфликс“ и све то што имамо сада. Тада смо десетак дана снимали неке сцене које је требало да служе као најава за понуду продуцентима. Међутим, скупљање новца је јако тешко ишло, па смо поново радили, али на енглеском, рачунајући на страна тржишта. Од свих глумаца који су учествовали у том првом пробном снимању ја сам остао једини који и игра у серији.
„Спајдс“ је више научна фантастика или социјална драма?
– За мене оно прво, јер ја тај део о ноћним клубовима, младима и дроги која се тамо нуди не познајем довољно. Нисам више у годинама за ноћне изласке, осим што пар пута недељно одем на танго, а тамо нема дроге. Знам да је ноћни живот Берлина прилично дивљи, да има нових дрога које се испробавају у појединим клубовима и да млади себи праве продужене викенде у тим клубовима, остају у њима од четвртка до среде, али Берлин је велики град у коме човек, уколико није део тог света, пролази поред тога и не знајући да постоји. Тако је и са мном.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању.
