Iza kulisa inicijative upućene Ujedinjenim nacijama (2): Stavljaju nam jaram krivice!

37
Hadži Marko Vujičić
TUGA DO NEBA: Suze majke za sinom na groblju u Bratuncu

Ukoliko je suditi po “matematici”, odnosno broju optužnica i osuđujućih presuda za ratne zločine počinjene tokom rata u BiH 1992-1995, tada su Srbi neslavni rekorderi i jedini krivci za krvavi sukob koji je odneo oko 100.000 ljudskih života.

Pred Haškim tribunalom, ali i Sudom BiH, Srbi su osuđeni na više od jednog milenijuma robije i to najviše zbog zločina u Srebrenici. Istovremeno, presude za zločine nad Srbima mogu se prebrojati na prste jedne ruke.

Radan Ostojić, novi predsednik Boračke organizacije Republike Srpske, kaže da maksima “pravda je spora, ali dostižna” ne važi kada je reč o srpskim žrtvama poslednjeg rata.

– Ovde je pravda za Srbe nedostižna. Dok veliki broj Srba političara, oficira, podoficira, vojnika i civila, trune po svetskim i BiH kazamatima, dotle zločinci iz reda drugih naroda uživaju puna prava slobodnog čoveka. Ovo nas uvodi i u drugu dimenziju u kojoj ni žrtva nije ista. Srpske žrtve su manje važne ili se uopšte ne spominju, niti iko za njih odgovara, dok za muslimanske žrtve postoji pravda, o njima se priča i brojem istih se manipuliše – ističe Ostojić.

Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata RS, navodi da je ova organizacija nedavno na jubilarnoj godišnjoj skupštini sabrala sve ono što su do sada uradili. Ukazuje da je to bio težak posao jer niko nije želeo da prihvati da su i žene srpske nacionalnosti bile žrtve poslednjeg rata u BiH.

– Nekoliko puta smo išle pred taj Tribunal u Hagu, protestovale, obavestile javno mnjenje, ali naše reči nisu došle ni do tadašnjeg glavnog tužioca niti do onih koji su donosili nakaradne pravne odluke. Uglavnom se slušalo šta kažu Bošnjakinje, a Srpkinje niko tamo nije hteo da čuje. Sa gotovo istovetnim problemima suočavale su se i Hrvatice koje su većinom stradale u zločinima koje su počinili pripadnici Armije BiH.

Naša sagovornica precizira da su sa glavnim haškim tužiocem razgovarali u više navrata, a rezultat je pokretanje nekoliko sudskih postupaka.

– Naravno, te optužnice i suđenja nisu bila u Hagu, već su na teritoriji BiH od 2014. počela hapšenja za zločine nad Srpkinjama. Ali, presude počiniocima izricane su po sasvim drugim normama nego kada se za ista krivična dela sudilo borcima VRS. Ipak, nama je važno da su u svim procesima, posebno onim u kojima je došlo do osuđujućih, doduše simboličnih kazni od svega nekoliko godina, da su članice našeg Udruženja imale prilike da javno progovore o tome šta im se dešavalo i tako bar počne da se razbija stereotip da je u ratu stradala samo jedna strana – kaže Rajilić.

Radan Ostojić

Dodaje da je apsurdno da ni jedan sud do sada nije ni procesuirao niti istraživao masovne zločine, zatiranje nekoliko desetina srpskih sela ili masovne grobnice sa više stotina tela.

– Za zločine nad Srbima u BiH se uglavnom vode postupci za mnogo manja stradanja ili pojedinačne slučajeve. To je ta pravda za Srbe – ogorčeno zaključuje predsednica Udruženja žena žrtava rata RS.

Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice, koja je do sada u više navrata protestovala pred Sudom BiH u Sarajevu tražeći pravdu i za naše žrtve, kaže da ih najviše boli potpuno odsustvo empatije za stradanje Srba.

– Najveći deo međunarodne zajednice okreće glavu od srpskih žrtava, od naših novomučenika koji su postradali samo što su pravoslavci, boli i to što nismo dočekali pravdu, ali boli nas i što nam stavljaju jaram krivice. Svi zapadni mediji mesec jul povezuju sa događajem u Srebrenici, a zapravo, ovo je period godine kada su Srbi bukvalno iz dana u dan na grobljima, svakog dana su parastosi. I nikada nam ni jedan od tih zapadnih zvaničnika nije došao, ako ne da pita kako može da pomogne, onda bar iz radoznalosti da vidi šta to oplakujemo. Evo, pre nekoliko dana smo bili u Bratuncu, prethodno u Brežanima, tu su i Sase, Ratkovići… Kao da žele da u nama ubiju i ono poslednje, a to je nada da ćemo dočekati pravdu. Nije li to novo ubijanje, ali ne žrtava, već njihovih porodica? Ja sigurno neću odustati da pričam i da se borim da i za Srbe bude pravde.

Branimir Kojić

Istina mora da pobedi

Miodrag Stojanović, advokat iz Bijeljine koji se u BiH specijalizovao za ratne zločine, takođe se nada da će sve žrtve rata u Bosni imati istovetnu satisfakciju.

– Živim za to vreme. Ako bih u sebi ubio pomisao da neće biti pravde, onda bih svoju diplomu bacio u Drinu. Nažalost, ovde je problem što je na delu selektivna pravda. Treba pitati tužioce zbog čega nema optužnica za zločine nad Srbima, a ima nad Bošnjacima. Zbog čega niko nije procesuiran za zločin u Kravici ili Bjelovcu? U Ratkovićima je pobijeno 30 civila i nikom ništa. Slično je bilo i u Sasama i na mnogim drugim stratištima. Prosto je neverovatno za toliko srpskih žrtava nema nijedne optužnice – primećuje Stojanović.

Sedam vekova robije

Za zločin u Srebrenici do sada je osuđeno 50 Srba na ukupno 700 godina robije. Osuđeni su predsednik RS Radovan Karadžić, komandant Glavnog štaba VRS, general Ratko Mladić, ali i većina njihovih potčinjenih. Pred MKSJ izrečeno je ukupno 20 presuda za Srebrenicu, od kojih su sedam u direktnoj vezi sa terminom genocid.

Sud BiH je doneo 25 presuda za zločine počinjene u Srebrenici, a 13 se odnosi na genocid. U Srbiji su do sada donete samo dve presude za zločine u vezi sa Srebrenicom. Četvorica optuženih iz grupe Škorpioni osuđena su na ukupno 35 godina zbog zločina u okolini Trnova, a peti je sklopio sporazum o priznanju krivice. Pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu vodi se i postupak i to protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP RS.

Original Article