Hadži Marko VujičićI ovog jula, Srbi i Bošnjaci na istoku BiH, u Republici Srpskoj, na razdaljini od samo nekoliko kilometara i još manje dana, tradicionalno obeležavaju stradanje svojih sunarodnika u poslednjem ratu.
Na Gradskom groblju u Bratuncu, kod Spomen-krsta, 2. jula održana je centralna manifestacija povodom 30 godina od stradanja 3.267 Srba Srednjeg Podrinja i Birača. Istovremeno, Bošnjaci će 11. jula u Memorijalnom centru Potočari održati komemoraciju žrtvama i obeležiti 27 godina od zločina u Srebrenici.
I dok su Srbi još jednom postavili pitanje međunarodnoj zajednici zbog čega nema pravde za njihove žrtve, Bošnjaci su ove godine pokrenuli diplomatsku ofanzivu da Ujedinjene nacije proglase međunarodni dan genocida u Srebrenici.
Upravo ovo je suština predloga rezolucije koju je Generalnoj skupštini UN predložila grupa Bošnjaka i Amerikanaca poreklom iz Bosne okupljenih u organizaciju Radna grupa za BiH. Dokument je prosleđen svim članicama UN, a ukoliko bi bio usvojen u budućnosti bi se kažnjavalo svako nepriznavanje termina “genocid u Srebrenici”, a sve članice UN bi se obavezale da taj događaj bude uvršten u obrazovne programe svake od država. Kao jasnu potporu ovoj nameri, parlament Austrije je pre neki dan usvojio Rezoluciju o sećanju na genocid u Srebrenici. Ovo će biti drugi pokušaj da se u UN izglasa ovakav dokument. Prethodno, 2017. godine to je pokušala Velika Britanija, ali je Rusija to sprečila tako što je uložila veto.
“Vesti” istražuju pozadinu ove inicijative. Miodrag Stojanović, član pravnog tima generala Ratka Mladića, koji se specijalizovao za procese ratnih zločina u BiH, tvrdi da nova inicijativa pred UN nije nimalo slučajno tempirana baš u trenutku kada su sve oči javnosti uperene u rat u Ukrajini i sve oštriju konfrontaciju Zapada i Rusije.
– Bošnjaci odlično znaju da bi u slučaju stavljanja na dnevni red nove rezolucije o Srebrenici, Rusija još jednom uložila veto, ali takođe procenjuju da je baš sada pravi trenutak da zbog jasnog antagonizma Zapada prema Rusiji pokrenu tu inicijativu. Ali, bez obzira na to koliko je medijska propaganda okrenula svet protiv ove zemlje, ne verujem da je moguće da Rusiji bude oduzeto pravo veta u Savetu bezbednosti i njihov legitimitet u Generalnoj skupštini UN. Ukoliko nisu promenili svoj odnos prema statusu Kosova, ali i događajima u Srebrenici, onda je sasvim izvesno da ponovo neće to dopustiti. Pritom, uveren sam da će im se prikloniti i Kina kao još jedna stalna članica Saveta bezbednosti UN – smatra Stojanović.
Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, ocenjuje da je ova inicijativa logičan rezultat negiranja činjenice da su u ratu u Bosni sem Bošnjaka stradali i Srbi i Hrvati:
– To negiranje sopstvenih zločina se ogleda i u stalnom smišljanju na koji način da unište entitet Republiku Srpsku. Jedan od načina je da ga proglase “genocidnom tvorevinom”, a ceo srpski narod za agresorski. Dosad ta laž nije dobila i pravnu podršku niti neki obavezujući dokument. Mnoge države tog Zapada, bez ulaska u stvarnu suštinu, uvele su, po njihovom lobiranju, zakon o negiranju genocida u Srebrenici. Ova jednostrana, nametnuta teza, bez dokaza i materijalne potvrde, prosuta je kao zaraza po mnogim regijama zapadnog sveta. Iako dokazi Međunarodne komisije i brojni drugi izvori govore drugačije, ova laž traje, a podržava je nakaradni, politički sud nepravde u Hagu – ističe Božica Živković Rajilić.
Providna igra
Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice, tvrdi da je pokušaj da se u UN donese rezoluciju o genocidu zapravo paravan kako bi međunarodna zajednica amnestirala svoju ulogu u građanskom ratu.
– Na ovaj način bi se i odužili muslimanima za raspad Jugoslavije. Po ko zna koji put pokušavaju da Srbe osude za nešto što se nije desilo. Uostalom, ista ta međunarodna zajednica finansira rad Memorijalnog centra Potočari i taj centar je postao strateško mesto za stvaranje unitarne BiH i mesto prekrajanja istorije.
Crno na belo
Božica Živković Rajilić i Branimir Kojić navode da Srbi treba da predlože rezoluciju o genocidu nad Srbima u 20. veku.
– Nad Srbima u Bosni je i tokom poslednjeg rata, ali i tokom Prvog i Drugog svetskog rata, počinjen genocid epskih razmera. Uostalom, o tome svedoče istorijski podaci – ističu i dodaju da bi u prilog odluci da ne glasaju za bošnjački predlog, svim članicama UN trebalo bi da se podeli izveštaj ekspertskog tima naučnika koji je predvodio Gideon Grajf.
– U tom dokumentu se nepristrasno i krajnje profesionalno sagledavaju događaji iz ratnih godina, a posebno sve ono što ima veze sa dešavanjima u Srebrenici iz jula 1995. – navode naši sagovornici.
