Нисам више као што сам била
„Док смо беспомоћно лежали у болници, једини страх свих нас је био тај да заиста не знамо шта нас чека, као ни да ли ћемо живи дочекати јутро. А, опет, када се то догоди и све муке се поново наставе, човек се пита зашто се уопште и пробудио“ – испричала нам је Гордана Шофа која је прележала ковид-19
„Ми се овде боримо за сваки дах, а ви штрајкујете са транспарентима на којима пише да је корона измишљена. Зар чекате да се вама неко драг разболи или не дао Бог да се ви разболите, па да се уверите у постојање ове пошасти? Зар је требало да се ја разболим, па да се ти увериш да то постоји? Зашто сте толико ограничени и зашто верујете лажима?“, написала је између осталог Гордана Шофа (58) на једној друштвеној мрежи.
Када је оздравила, Гордана је пристала да нам исприча како се изборила са вирусом корона. Уговориле смо сусрет у кафићу, близу њеног посла. Знак распознавања – „жути блејзер. Гордана је дошла насмејана у ведрим жуто-црвеним тоновима и изгледала је као да „пуца“ од енергије. Руковале смо се, онако људски, срдачно.
Да ли зна где се инфицирала вирусом корона, питали смо је на почетку разговора.
– Крајем јуна, ове године, заразила сам се на једној рођенданској прослави, после које сам одмах почела да кашљуцам и то сам у почетку повезивала са хладном киселом водом коју сам тамо пила. Сутрадан сам почела да осећам велики умор, али нисам имала класичне симптоме који су се помињали у медијима – описује Гордана.
Сећа се како је савладао умор, толико велики, да је на послу, већ у 11 часова рекла колегама да мора макар мало да стави главу на сто. „И много ми се спавало“, додала је Гордана. Наредног дана се догодило да је, тек што је стигла на посао, одмах морала да се врати кући, јер јој се спавало, иако је претходне ноћи легла у 20 часова и пробудила се ујутру у 7. И тада је спавала читава два дана. Када се пробудила, видела је мајку како седи на ивици њеног кревета и плаче.
Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
