Храном против депресије

72

Намирнице које подижу расположење

Почетак јесени и краћи дани итекако утичу на расположење, када многи, независно од година, постају летаргични или анксиозни, а током епидемије коронe посебно је повећан и број људи који упадају у депресивна стања. Свако ко није способан да се сам избори са тим проблемима мора да се обрати лекару, али најновија сазнања објављена у „World Jouranl of Psychiatry“ потрђују и велики утицај исхране на превенцију и лечење депресије.

Најчешћа грешка, коју многи праве јесте да током хладнијих дана једу маснију и калоричну храну која доводи до гомилања масних наслага и вишка килограма, не знајући да их све то додатно унесрећује. Истраживање британских научника показало је да масна храна подстиче депресију, а да конзумирање веће количине свежег воћа и поврћа може да спречи њену појаву.

Установљено је да је, код групе људи која се хранила свежим намирницама, у односу на оне који су више користили индустријску храну, ризик од анксиозних стања и депресије био четвртину мањи, док се код друге групе повећао чак 58 одсто.

Нутриционисти саветују да исхрану треба базирати на намирницама које дају потребну енергију, позитивно делују на организам и поправљају расположење. Такође, студије показују да већа заступљеност омега 3 масних киселина у исхрани смањује ризик од депресије и стреса тако што мождане ћелије другачије реагују на хормон стреса стварајући нове неуроне у појединим регијама, а тај процес се зове неурогенеза. Новостворени неурони делују као амортизери мозга у стресној ситуацији, а, за разлику од њих, прерађени шећер, кофеин, алкохол и масноће заустављају процес неурогенезе, због чега их треба избегавати.

Слаткиши изазивају зависност (које се није лако ослободити), а након пријатног осећаја и задовољства док се конзумирају, њихово дејство доводи до постдепресивног стања, за које је карактеристично да неке мање неугодности могу изазвати веће нерасположење него што је уобичајено. У студији се наводи да чак и они који не мисле да имају проблем са депресијом, већ осећају известан губитак воље и енергије, примећују позитивне ефекте након промене исхране принципом стабилизације шећера у крви, која се базира на смањеној количини угљених хидрата уз повећање протеина у оброцима.

ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article