Евроазијска јесен

24

Подсећа на Арапско пролеће

За две месеца немири су букнули у две бивше совјетске републике, док су две међусобно заратиле. Најбрже се ситуација смирила у централноазијском Киргистану, чији грађани већ трећи пут за деценију и по, власт смењују на улици

Од 9. августа трају масовне демонстрације у Минску – Александар Лукашенко не одступа.

Од 27. септембра траје рат између Јерменије и Азербејџана око контроле Нагорно-Карабаха, области у саставу Азербејџана. Ниједна од зараћених страна не одступа.

У прошли понедељак, 5. oктобра, избиле су демонстрације у Бишкеку, главном граду Киргистана, државе са око шест и по милиона становника. Одступили су сви на које су се демонстранти устремили.

У прва два случаја европска јавност је до сада имала прилику да сазна све неопходне узрочно-последичне чињенице. О томе шта је навело становнике централноазијске престонице да изађу на улице, упадну у тамошњу Белу кућу и централни затвор, на почетку се није знало готово ништа. Јер, парламентарни избори одржани 4. октобра, за Европу нису били тема. Међутим, сами Киргизи су их, очито, доживели као судбинске.

Први саопштени резултати су казали да су само четири партије од шеснаест, колико их је на изборима учествовало, прешле цензус од седам одсто и тако стекле право да постану парламентарне, с тим што су три из табора победника носиле предзнак „провладине“. При том, највећи број гласова отишао је партији Биримдик (Јединство) на чијем је челу млађи брат председника државе. Присталице преосталих дванаест партија изашле су у понедељак на улице тражећи да се „украдени“ и „купљени“ гласови, у шта је по њима пресудно умешан актуелни председник државе Суронбеј Џинбеков, прогласе ништавним, избори неважећим, те да се одрже нови. На улице је изашла и полиција, да би угушила немире уз помоћ водених топова, сузаваца и шок бомби. У току ноћи демонстранти су упали у Белу кућу (и освојили је), седмоспратницу која је истовремено седиште председника Републике и Парламента, а потом и у централни затвор, где су преузели контролу и из кога су ослободили бившег председника Киргистана Алмазбека Атамбајева и опозиционог политичара Садира Жапарова. На челу демонстраната који су упали у Белу кућу био је Атамбајев син Кадир.

ПИШЕ МИЛИЦА СТАМАТОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article