Два пута устао из пепела

67

Београд у Великом и Другом светском рату

На данашњи дан, 20. октобра 1944, Београд је ослобођен од немачке окупације. Десет дана касније, али 26 година раније, 1. новембра 1918, наша престоница је ослобођена од аустроугарске окупације. И оба пута ослободиоци су улазили у гранатиран и опустошен град. Историчари кажу да не постоји главни град који је толико пута разаран као наш Београд. Избројали су чак 44 датума од када је Сингидунум никао на ушћу Саве у Дунав.

Двадесети октобар несумњиво је један од најважнијих датума у историји Београда. Тада се Београд ослободио немачке чизме. А све је почело дванаестог октобра 1944, када су из правца северне Шумадије, здружене снаге Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије кренуле пут Београда. У наредних осам дана непријатељ је у граду био потиснут преко Саве. Немци су имали велике губитке у граду, а оне снаге које су надирале из правца Смедерева биле су највећим делом заробљене.

Борбе су се водиле буквално за сваку кућу, улицу, кварт. Немци су се жестоко бранили, али су ослободиоци у незадрживом јуришу чистили све пред собом. У ноћи 19/20. октобра, и раним јутарњим часовима 20. октобра, започеле су борбе за калемегданску тврђаву, где су се утврдили остаци немачке војске измештени из дела града који гравитира ка Дунаву. У зору 20. октобра 1944. борци Другог батаљона Треће крајишке бригаде истакли су заставу бригаде на највишем месту Калемегданске тврђаве.

Наредних дана инжењерци Црвене армије разминирали су 845 објеката у Београду и демонтирали 3.179 мина. Само у првих месец дана након ослобођења, погинуло је око 150 становника Београда (већином деце) од заосталих мина и других експлозивних средстава. У борбама за ослобођење Београда погинуло је 2.953 бораца НОВЈ и 976 бораца Црвене армије, док су губици непријатеља били 16.800, а заробљено 8.739. Због исказане храбрости тринаест црвеноамејаца проглашено је за народне хероје Југославије.

Прошле године, на Дан ослобођења Београда, на београдском Тргу Републике, где се од 1944. до 1954. налазила гробница црвеноармејцима који су погинули у борби за ослобођење Београда у Другом светском рату, откривена је спомен-плоча. Посмртни остаци су десет година по ослобођењу пренети на Гробље ослободилаца Београда, које је те године и отворено.

Пише Огњан РАДУЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article