Zahvaljujući njima saznajemo gde je nestašica toaletnog papira, a gde ne; ko popravlja svoj čamac, a ko slika; gde se prijavilo najviše volontera da pomognu državi i gde možete kupiti samo 5 proizvoda po osobi.
Srđan Pantić, Android Developer, Netflix, Santa Klara, Amerika
Kod nas uglavnom nema panike, mada ima zabrinutosti – koliko će izolacija da traje. Uglavnom zbog novca. Netfliks je početkom marta zatvorio poslovne zgrade i naredio svima da rade od kuće.
U radnjama je dosta dobro stanje. Posle početnog talasa kada su opustošili frižidere sa zamrznutom hranom i sve vrste vode i naravno toaletni papir, stanje se normalizovalo. Ima svega osim toaletnog papira! Najveći je problem što se dugo čeka da se uđe u radnju – sa obaveznim razmakom od 2 metra. Maske i rukavice se ne mogu lako nabaviti.
Mi smo srećom imali maske iz vremena šumskih požara kada smo po zagađenju vazduha konkurisali Beogradu i rukavice od prošlog "Crnog petka" kada sam kupio kutiju sa dvesta komada. Sada se više ne kajem zbog te kupovine!
Većina ljudi prati medije onlajn, ali ne umeju da razlikuju pouzdane izvore od nepouzdanih, pa postaju žrtve dezinformacija. Još manje pomaže to što američki zvaničnici, ponekad daju kontradiktorne informacije. Kao na primer o potrebi nošenja maski. Cilj je da se ne nose N95 maske, već da se iste sačuvaju za zdravstvene radnike, policiju i službe koje su u stalnom kontaktu sa obolelima.
Moja ćerka studira onlajn, sin sluša onlajn predavanja. Univerziteti su se dobro pripremili, a škole mnogo lošije. Prva ideja im je bila da imaju produžen raspust i da ga ne nadoknađuju, ali su se roditelji pobunili.
Ako u selima Srbije može da se organizuje nastava online, može valjda i ovde. U školama u Santa Klari sva školska deca imaju opremu za onlajn časove. Jedino što u početku nije bilo želje da se to i sprovede. Razlog su im navodno bila deca sa posebnim potrebama. Ali iskreno, to je bio najobičniji izgovor, pošto za 95% dece može da se organizuje nastava.
U izolaciji gledamo Netfliks. Šta drugo!
Zoran Anđelković, naivni slikar iz sela Mrzenice kod Kruševca
U selu gde živim panike nema, ali su meštani obazrivi i slušaju uputstva naše države. Krenulo je proleće i počinju seoski radovi. U selu imamo dezinfekciona sredstva koja su obezbeđena od strane opštine.
Mi nismo u klasičnoj izolaciji, ali poštujemo pravila policijskog časa. Odlazim na posao, radim u opštinskoj biblioteci, u gradu Varvarinu, kao pomoćni radnik. Od kada je krenulo vanredno stanje, u biblioteci dežuram jednom do dva puta nedeljno. Posle dežurstva u biblioteci, dođem kući, pa nahranim životinje i onda odem u svoj atelje gde slikam i tome se potpuno posvetim.
Moja porodica je kod kuće, niko ne izlazi bez zaštite i preke potrebe. Deca ne idu u školu. U našem selu se nalazi jedna prodavnica i ona je dobro snabdevena, od prehrambenih proizvoda ništa ne nedostaje. Maske i rukavice koristimo kada odlazimo u nabavku.
Priča o virusu KOVID-19 je prisutna svuda… tako da smo i mi iz manjih sredina upućeni što se događa u svetu. Sve više ljudi prati izveštaje medija. Mnogi veruju da je virus veštački izazvan. Ali meštani u mom selu nisu navikli na nevidljivog neprijatelja već uvek, kroz istoriju, na vidljivog.
Braćo i sestre, ma koje vere bili, ovo zlo ne bira ni religiju ni rasu. Zato moramo biti složni i odupreti se zlu, ako imate više – podelite onima koji nemaju, jer je ovo ispit međusobne solidarnosti i sloge.
Nataša Davidov, vlasnica "Davidov London Jewellery" (nekada urednica srpskog izdanja Cosmopolitan magazina), Velika Britanija
Organizacija u lokalnim zajednicama je za svaku pohvalu, kao i spremnost građana da pomognu, o čemu govori i podatak da se preko 750.000 osoba prijavilo da volonterski pomogne NHS (Nacionalnom zdravstvenom sistemu). Obraćanja zvaničnika u medijima su lišena suvišnih emocija i ozbiljna.
Uvreženo je mišljenje da Britanci nisu velikodušni u iskazivanju emocija, tako da ne osećate atmosferu straha ni panike. Zapravo, ljudi su čak i previše ležerni. Većina ne nosi ni zaštitne rukavice ni maske! Inače, veliki su poklonici boravka u prirodi, teško ih je disciplinovati da ne idu u parkove i šetaju, da se zaista pridržavaju odredbi Vlade – da se iz kuće izlazi isključivo kada je to neophodno.
Sada je potrebno da izolacijom i disciplinovanim ponašanjem zaštitimo sebe i svoju okolinu. Podleganje emocijama, strahu i iracionalnim odlukama sada može biti fatalno i treba da nađemo snagu u svom unutrašnjem biću da se tome odupremo. Živeti dan po dan, uz odupiranje mračnim mislima i brigama je najviše što možemo da uradimo. Mnogi su psihološki pravci nju ejdž filozofije, a ponajviše religije objašnjavali da treba tako živeti. Sada, kada takva mudrost nije samo zanimljiva rečenica u knjizi ili atraktivan post na socijalnim mrežama, već naša realnost, moraćemo da taj zadatak savladamo i prisvojimo kao deo svog puta. Kada ovo sve prođe, a proći će, kao i svaka nevolja koju je ljudski rod iskusio, to će se, verujem, višestruko isplatiti.
Dragomir Krdžalić, vlasnik DMS Medical Services, Johanezburg, Južna Afrika
Nema panike od virusa, veća je zabrinutost zbog finansijske situacije među vlasnicima malih firmi, ali i velikih koje su već bile u krizi. Mnogi ovde kažu, ako nas virus ne dokrajči, ekonomske prilike hoće. Otpuštanja zaposlenih tek sleduju. Valuta nam je pala za skoro 30% od kad je počela pandemija.
Samo ja odlazim na posao – moji zaposleni su kod kuće.
U supermarketima ima svega. Mada, prvi dan posle objave o izolaciji, narod je opustošio rafove sa toaletnim papirom, konzervama i gotovom hranom. Sada je sve normalno – svega ima. Alkoholna pića su zabranjena. Jedini problem je šta će biti kad para nestane. Svi očekujemo i produžetak izolacije. Masku koristim kad idem u kupovinu, a rukavice ne. Redovno upotrebljavam dezinfekcioni gel za ruke.
Putem radija i TV non-stop se upozoravaju građani da ne krše zakon o izolaciji. Južna Afrika ima jako puno nezaposlenih (oko 30%) i puno stanovnika koji žive na granici opstanka. Većina Crnaca živi u montažnim udžericama gde je naseljenost jako velika po jednom metru kvadratnom, tako da mediji stalno moraju ponavljati – da treba držati distancu.
Svaki dan radim jer snabdevam fizioterapeute i ostale iz medicinske struke raznom robom.
Ne treba slušati puno vesti, niti čitati o virusu jer se tako strah još više stvara. Treba se isključiti i koncentrisati, na primer, na sređivanje kuće, stana, garaže, bašte i tome slično. Tako će vreme brže da vam prođe. Ovih dana popravljam i sređujem svoj čamac!
Gordana Stojković, Dipl. ing, MBA, Čile, Santjago
Prilagođavamo se novim uslovima, menjamo način života, rada, učenja, nabavke, druženja, sve prelazi online – Skype, Viber, WhatsApp… Proces je to, mislim da se još uvek privikavamo da funkcionišemo 100% virtuelno, učimo se autodisciplini i uvodimo nove navike i rutine.
U potpunom smo karantinu već treću nedelju, jedini izlaz je eventualan odlazak na vakcinisanje ili u apoteku.
Škole su zatvorene od 16-og marta, dva dana posle toga je proglašeno vanredno stanje u Čileu, tako da je većina firmi, uključujući UN, uvela rad od kuće – onlajn. Većina mojih komšija i prijatelja je u istoj situaciji, sem onih koji rade u zdravstvenom sektoru.
Posle prevaziđenog inicijalnog stanja panike, za sada može skoro sve da se kupi. Naravno maske, rukavice i alkohol u gelu je nemoguće naći. Kupovina je ograničena na 5 proizvoda po osobi, i odlazak u samoposlugu je dozvoljen dva puta nedeljno u četiri opštine Santiaga, uz specijalnu policijsku dozvolu.
Mislim da fenomen KOVID-19 ima više aspekata. Bez sumnje se radi o najmasovnijoj i zbog toga najsmrtonosnijoj zarazi na svetskom nivou u poslednjih nekoliko decenija. U poređenju sa SARS i MERS virusima koji su ukupno odneli 1.674 života, KOVID-19 je do sada odneo 69.424. Drugi aspekt je ekonomski efekat pandemije na svetsku privredu. A treći aspekt, verovatno mnogima interesantan, vezan je za konspirativne teorije.
Radim od kuće, deca uče onlajn, ćerka je u četvrtom srednje, sin na prvoj godini fakulteta. Pokušavamo da usaglasimo ritam učenja, rada, sporta, razonode i spavanja. Kad si u kući 24/7, to je pravi izazov!
