Књижевност у дијаспори, стварана искључиво на српском језику и расута у многим земљама широм света, веома споро је градила своју физиономију, поетику, естетику, националну препознатљивост и родољубиво-носталгичну концепцију. Тек у новије време, створена је повољнија клима за упознавање са културно-уметничким стваралаштвом наших људи у свету, које је врло разноврсно и богато, али истовремено неуједначено и несистематизовано, каже врсни познавалац ове области, књижевник и професор Милутин Ђуричковић.
