Kад лето у Левчу и Темнићу замирише на сено, на зреле шљиве и поветарац који силази низ падине оближњих брда, у долини Доњег Kрчина и Kарановца почиње доба када се завичај буди кроз речи, боје, звуке и сећања. Долазе сликари пејзажа који одишу и тишином и причом, песници који слушају хук ветра међу шљивицима и претачу га у стихове, историчари који прекопавају прошлост и од заборављених прича обликују идентитет краја.
