Ne pada mi teško samoizolacija, jer sam svesna da jedino ograničenje socijalnih kontakata, može da nas spasi od ove pošasti. Svakodnevno pravim plan aktivnosti za naredni dan i tako pobeđujem loše emocije, kojima ne dozvoljavam da me pobede. Imam više vremena za čitanje knjiga, koje nisam stigla ni da prelistam, a stoje već godinama na policama. Bavim se i kućnim poslovima, kuvam omiljena jela ukućanima i klasifikujem svoju garderobu. Slušam tihu muziku i čujem se svakodnevno sa familijom u Srbiji i prijateljima telefonom i putem društvenih mreža.
Imam više vremena za porodicu, što u prethodnim godinama velike angažovanosti na profesionalnom i stručnom planu, nije bio slučaj. S obzirom na to da imam u stanu teretanu, uključila sam obaveznu fizičku aktivnost u svoj dnevni ritam, za koju u proteklom periodu, nisam imala dovoljno vremena, a ni volje.
Gledam i TV program i pratim najnovije informacije, ali ne preterujem u tome, jer me brojke umrlih i zaraženih u Austriji, Srbiji i svetu, uvek iznova uznemire. Virus Kovid 19 je globalni problem, jer se retko kad u ljudskoj civilizaciji desilo da se čitava planeta bori protiv istog, nevidljivog i smrtonosnog neprijatelja.
Iako je Kina proglasila kraj pandemije i sa svetom podelila svoja iskustva, borba još uvek nije gotova. Čini se da je borba protiv virusa osvestila i ujedinila istok i zapad, Ameriku, Kinu i Rusiju, jer virus ne poznaje nacije, boju kože, religiju, godinu starosti, pol, državu. Svako od nas može da postane žrtva.
Zdravstveni sistemi pojedinih zemalja su doživeli krah, jer niko nije bio spreman za pojavu ove opake bolesti. Mnogi su ostali bez posla, pa su se države potrudile da sistemom dodatnih finansijskih podsticaja i mera, pomognu malim i srednjim preduzećima i kompanijama, kao što je to slučaj u Austriji i Americi, kako bi se nakon poražavajućeg uticaja korone na svetsku ekonomiju i život vratio u normalne tokove.
Zato raduje inicijativa donošenja mera za globalnu političku solidarnost, koju je pokrenuo Vladimir Putin. Takođe i humanitarna pomoć koju je Rusija uputila Americi, govori o otopljavanju odnosa između super sila, koje su najzad shvatile da moraju da ulože zajedničke napore i objedine resurse u pronalaženju vakcine, na čemu se intenzivno radi u mnogim državama sveta. Mislim da je vreme da treba preći preko podela i da zajednička borba protiv Kovida 19 nema alternativu. To može da posluži kao dobra osnova za prekidanje ratova i podela u svetu, ukidanja nepravedno uvedenih sankcija pojedinim zemljama, prestanak anti ruskog kursa EU, posebno od strane Italije, koja je veliku humanitarnu i ljudsku pomoć dobila od Rusije, oživljavanje svetskog bankarskog sistema, političku i humanitarnu solidarnost, bolji i pravedniji svet. Nakon pobede nad virusom, počeće da se piše nova istorija sveta. Politički analitičari govore da je izvesno i moguće da se stvori Unija SAD, Rusije i Kine i samim tim i uvođenje jedne nove zajedničke valute.
Očekujem u budućnosti jedan potpuno drugačiji svet za nauku i tehnologiju, ekonomiju i privredu, više preventivnih mera u oblasti medicine. Stručnjaci govore da su zarazne bolesti u 20. veku odnele više ljudskih žrtava nego mnogobrojni ratovi, a da se u javnosti o tome jako malo zna. Mislim da bi iz preživljenog trebalo izvesti određene pouke. Treba da živimo u skladu sa prirodom i da joj se prilagodimo, vodimo računa o zagađenosti, jer u suprotnom, vratiće nam se nemar i bahatost kao bumerang. Možda ćemo posle pandemije biti pametniji, bogatiji za još jedno gorko iskustvo.
Treba da vrednujemo ono što imamo, da se vratimo tradicionalnim i najvećim vrednostima, a to su porodica, zdravlje, ljubav i poštenje.
Izazovi su svakoga dana ispred nas. Slušajmo struku, držimo fizičku distancu, koristimo zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju i ostanimo kod kuće. Nema izgovora, potrebna nam je neprestana budnost, maksimalan oprez, briga i pažnja, jer ovo je samo privremeno stanje koje će proći.
Izdržimo sada, da bi nam narednih meseci bilo bolje. Ne treba da dozvolimo da zbog trenutka sreće i nepoštovanje mera predostrožnosti, dođemo u situaciju da ugrozimo svoj i tuđi život, a da se onda gorko kajemo.
Jer, kako Leonardo da Vinči reče: "Onaj ko ne ceni život, nije ga ni zaslužio."
