Barselona je prelep grad koji podseća na ćerku bogatih roditelja koja se zavetovala da će da uveća njihovo bogatstvo. Gradom preovladava arhitektonska estetika i harmonija koja ostavlja najjači utisak. Barselona podstiče maštu i kreativnost za sve one koji to žele da primete. To je jedini grad koji je dobio Kraljevsku medalju za arhitekturu. Čak je i Ajfelov toranj prvenstveno trebalo da bude postavljen u Barseloni, ali su urbanisti smatrali da se ne uklapa u lepotu grada i odbacili plan. Shodno tome, meni izgleda da najznačajniju funkciju u gradu obavlja upravo gradski urbanista koji kontroliše urbanističke planove kako nekome ne bi palo na pamet da uradi neku glupost
Zgrade imaju četiri ili pet spratova sa penthausom na vrhu. Na svakoj zgradi nalazi se po jedana zastava regiona Katalonije, jer „gospođa Barselona“ hoće da se reši svog ljubavnika iz Madrida koji ne smatra život za ozbiljno. To je ujedno i njen način da pokaže svoju važnost i dobije više novca iz državnog budžeta. Na zgradama se nalaze i zastave duginih boja, jer grad mora da uveća svoje bogatstvo, pa podržava ljude kojima su posao i karijera prioritet prioriteta. Tu nema mnogo osećanja, samo biznis. Ipak, suprotno državnoj politici u Barseloni, kao i mnogim drugim evropskim metropolama, nalaze se palestinske zastave u znak podrške.
Barselona je najveći grad na Mediteranu koji godišnje poseti oko deset miliona ljudi, i uprkos tome veoma je čist i uredan. Iako sam se trudila, nisam pronašla ni jednu staru fasadu. Grad ima deset metro linija, a kazna za one koji se voze bez karte je sto evra. Ukupna dužina biciklističkih staza u gradu iznosi, za nas nepojmljivih, 180 km. Kontrola karata u muzeju je učestala tako da obezbeđenje zaustavlja posetioce i proverava karte. Ne sme niko da se pravi mangup i da uđe bez karte. Barselona je grad u kome katolici čine većinu, ali funkcioniše po anglosaksonskom principu i u duhu protestantizma, tako da nema nelogičnosti, apsurda, idi mi, dođi mi… Nema ni malih porcija kao što ih ima u Francuskoj, Italiji, Grčkoj. Tapasi, koji bi kod nas bili meze, predstavljaju bogate zalogajčiće sira, pršute i plodova mora. Tu je i čuveno jelo od pirinča sa plodovima mora, ribom, piletinom ili nekim drugim mesom, koju zovu paelja. Na pijacama se na bezbroj mesta prodaju mali fišeci, poput korneta za sladolede, napunjeni sitno seckanim komadićima, pretežno šunke i sira. Verovatno se neki štedljivi katalonski trgovac dosetio da napravi posao, shvativši da nakon sečenja većih komada mesa ili sira, ostaje mnogo „otpadaka“ koji se mogu pretvoriti u delikatesno meze.
Plaže su veštačke sa peskom donesenim iz Egipta. Turističke ponude ima u nedogled, a najbizarniji sadržaji za koje sam čula su muzej pogrebnih kola iz 19. veka, kao i tura „Podzemna Barselona“ uz obilazak kanalizacije.
Najpoznatiji gradski arhitekta Barselone je Antoni Gaudi, sedam njegovih dela UNESCO je proglasio svetskom baštinom. To je čovek koji je osmislio vrata i balkone od kovanog gvožđa, a zatim uveo tehniku slaganja mozaika od parčića keramičkih pločica i stakla koji dan danas krase parkove i muzeje u gradu. Imao je želju da bude drugačiji i u tome je definitivno uspeo što se zgrada i javnih površina tiče, međutim njegov rad na crkvi Sagrada familija po mom mišljenju je izgleda poput slona u staklarskoj radnji. Nikako mi se ne uklapa u urbanističku celinu. Verovatno je ideja bila „i od luđeg može luđe“ ili je „gospođa Barselona“ odlučila da svom neželjenom ljubavniku iz Madrida pokaže da je vrednija od njega i da gradi crkvu koja ne liči ni na jednu drugu. Karta van sezone za ulaz koja čini i donaciju za izgradnju iznosi 37 evra van sezone, dok je u sezoni 50 evra po osobi, pa ko voli nek izvoli.
Još jedan umetnik koji je ostavio veliki trag u Barseloni bio je legendarni Pablo Pikaso. Njegovi radovi sa početka karijere bili su veoma realistični, međutim kasnije je izgleda shvatio da što si ekcentričniji više dolaziš do izražaja i više se o tebi priča i piše. Uz Žorža Braka, on je pokretač pravca pod nazivom kubizam. To je potpuna avangarda, izražena dvosmislenim prostornim odnosima u slikama koji potpuno zbunjuju posmatrača. Zamišljam ga kako negde sa neba Pikaso gleda na nas sa smeškom i u sebi kaže: „Sve sam vas zajebo!“
Tekst: Maja Rogan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Ćerka bogatih roditelja se pojavio prvo na TU magazin.
