Nekada simbol hotelskog luksuza, doručak na bazi švedskog stola danas je pod lupom zbog prekomerne potrošnje, bacanja hrane i negativnog uticaja na životnu sredinu. Planine krofni, gomile peciva, beskrajni redovi voća, sireva i suhomesnatih proizvoda – sve to obećava obilje, ali često donosi i višak. Iza privlačnog izgleda krije se ozbiljan problem: rasipanje hrane
Prema izveštaju UNEP-a iz 2024. godine, u svetu je bačeno čak 1,05 milijardi tona hrane, a čak 28% otpada dolazi iz ugostiteljstva. Doručak na bazi švedskog stola spadu među najveće krivce – proizvodi i više nego duplo otpada u poređenju sa doručkom po porudžbini.
Kako hoteli menjaju praksu?
Da bi smanjili bacanje, mnogi hoteli uvode diskretne, ali efikasne promene. Scandic hoteli u Severnoj Evropi nude manje porcije kolača i peciva, uz mogućnost da se gost vrati po još. Ibis koristi manje tanjire kako bi ograničio prekomerno uzimanje hrane. Hilton Frankfurt nudi voće i jogurt u manjim porcijama, dok Novotel Bangkok postavlja diskretne natpise poput „Uzmite samo onoliko koliko možete pojesti“.
Na Balkanu, sve više hotela prati ove trendove – pojedini luksuzni rizorti u Crnoj Gori i Hrvatskoj uvode order-on-demand stanice za omlete i palačinke, dok u Srbiji pojedini boutique hoteli gostima nude sezonske, lokalne namirnice u porcijama pripremljenim po narudžbini.
Nova definicija luksuza
Kako ističu stručnjaci, luksuz se menja. Nekada je značio količinu i raskoš, danas znači pažljivo biran kvalitet i održivost. Umesto gomila peciva i deset vrsta jaja, sve je popularniji koncept pažljivo osmišljenog menija sa nekoliko svežih jela, posluženih na način koji čuva resurse i daje osećaj posebne pažnje gostu.
Studije pokazuju da „efekat raznovrsnosti“ često vodi do prejedanja – što više opcija imamo, to više jedemo. Gosti nesvesno uzimaju prevelike porcije, a deo hrane na kraju završi u kanti.
Održivost i zadovoljstvo gostiju
Manje porcije, tanjiri manjih dimenzija, predefinisane porcije jogurta ili voća, kao i jasne poruke poput „Hrana se dopunjava, uzmite samo ono što vam je potrebno“ – sve su to mali, ali važni koraci. Hoteli širom sveta tako balansiraju između zadovoljstva gostiju i smanjenja otpada.
Luksuzni brendovi poput Six Senses i Aman već prelaze na pažljivo kreirane menije, doručke sa lokalnim šefovima i velnes rituale pre doručka. Hilton je najavio da do 2030. godine želi da prepolovi količinu otpada u svojim hotelima širom sveta, koristeći pametne kuhinjske sisteme, donacije hrane i čak reciklažu ostataka u organska đubriva.
Šta ovo znači za putnike?
Prema izveštaju Booking.com-a, čak 84% putnika danas aktivno razmišlja o održivosti prilikom putovanja. Mnogi već biraju hotele koji nude doručak po porudžbini, sa manjim količinama, ali višim kvalitetom. Gosti sve češće biraju iskustva koja ih ne opterećuju viškom hrane i osećajem krivice, već ostavljaju utisak pažnje i promišljenosti.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Budućnost doručka u hotelima
Ogromni dispenzeri žitarica, redovi kobasica i planine hleba možda su nekada značili luksuz, ali njihovo vreme polako prolazi. Hoteli sada sve više ulažu u održive prakse i doručke koji kombinuju kvalitet, svežinu i osećaj posebne brige o gostima.
Možda je vreme da doručak na bazi švedskog stola prepustimo prošlosti – a budućnost prepustimo pažljivo pripremljenim, održivim i lično prilagođenim iskustvima.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Budućnost doručka u hotelima: Vreme je da se oprostimo od švedskog stola se pojavio prvo na TU magazin.
