АУТОБИОГРАФИЈЕ ОНИХ КОЈИ МЕЊАЈУ СВЕТ: ПЕТИ СМИТ Нисам крива што сам жива

157

За разлику од неких других звезда, Пети Смит (74) није из велеграда отишла у америчку провинцију, у страху од короне. Остала је у Њујорку чију је уметничку сцену обликовала последњих пет деценија, откако је ту дошла из оближњег Њу Џерсија, без долара у џепу, како би постала позната песникиња. Била је надахнута стиховима Рембоа, Блејка, Бодлера и битника.

Њена мајка је мислила да од тога неће бити ништа и да ће завршити попут ње – као келнерица. Ипак, Пети је кренула путем уметности, лепоте, магије и бесмртности. Песникиња, књижевница, рокерка, ренесансна уметница, све то време, па и сада, увек има спреман кофер за случај да је неко позове да одржи концерт или вече поезије.

–У коферу је све што ми је потребно за светску турнеју – рекла је Пети за америчке медије поводом најновијег издања њене треће аутобиографске књиге „Година мајмуна“, објављене прошле године.

Пише да је у једном тренутку њен кофер имао шест мајица, шест пари доњег веша, шест пари чарапа, две свеске, биљне таблете против кашља, стари полароид фото-апарат и једну књигу. Толико о њеним потребама данас.

–Пре ове пандемије требало је да идем у Аустралију, а одатле даље по свету. Од почетка ванредног стања сам у Њујорку. Знам да многи одлазе, али ја сам потпуна само када сам у овом граду. Када сам овде дошла 1967. у граду је било добро за младе, упркос тешкој економској ситуацији. Али, Њујорк се стално мења и обнавља.

Уосталом, као и сама Пети. Некада је много путовала, а данас је, углавном, код куће и ради ствари којима се раније није много бавила:

– Кувам за себе, бринем о својој мачки, перем веш, усисавам тепихе, чистим мачју длаку са намештаја и сваког дана пишем.

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article