Gospodin Aleksandar Đuričić, predsednik Srpsko-američke konferencije liderstva, zahvalio se svim učesnicima sastanka i istakao da je vreme da se prisetimo svih tragičnih događaja srpskog naroda u prošlosti i sadašnjosti, patnje i stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kolevci srpske istorije i civilizacije.
Neno Đorđević, moderator sastanka, vodio je razgovor sa arhimandritom Savom Janjićem, igumanom i nastojateljem manastira Visoki Dečani.
Arhimandrit Sava je istakao da je situacija na Kosovu i Metohoji veoma složena jer ima mnogo napada na Srbe koji se ne istražuju. Počinioci su slobodni i ne izvode se na lice pravde što još više ohrabruje albanske ekstremiste. Vojska KFOR-a, mirovna misija na Kosovu i Metohiji, čuva manastir 24 časa dnevno. U njihov sastav ulaze vojnici Austrije, Slovenije, Italije i Moldavije. Italijanski vojnici su najviše odgovorni za čuvanje manastira.
Manastir je napadnut četiri puta.
„Kada se ti incidenti dogode nama je drago da niko nije ubijen ili povređen. Šteta, izgorele kuće, ukradeni posedi i poljoprivredne mašine su ipak ozbiljan problem", kaže iguman Sava Janjić.
Prema njegovim rečima, mnogi ljudi su voljni da pomognu i plate štetu, kao i Vlada Republike Srbije koja pomaže u takvim slučajevima.
„To je sve veoma složeno, jer naši ljudi žive siromašno i nemaju stalan posao…Na primer, kada je nekome ukradena krava, to je verovatno sve što imaju. Ovo je veoma jasna poruka: ne pripadate ovde i treba da idete u centralnu Srbiju. Veoma često žrtve ovih incidenata su prisiljene da idu za centralnu Srbiju. To je način direktnog pritiska na Srbe na Kosovu i Metohiji da napuste domove svojih predaka i da konačno ceo region Kosova i Metohije postane u potpunosti etnički albanska teritorija. To je jedan od razloga zbog čega se ovi napadi događaju… Veliki deo Albanaca sa Kosova i Metohije oseća da je to sve u redu. Često nije izveštavano tačno i njihove vlasti nisu osudili incidente. Nisam čuo nikoga od tzv. kosovskih vlasti da su osudili ove napade. Neki ih nazivaju „navodnim napadima", mada mi imamo potvrdu iz policije. To neposredno ohrabruje dalje napade. To je veliki problem."
Za neke porodice koje žive na Kosovu i Metohiji stada krava i ovaca predstavljaju posao od kojeg izdržavaju svoje porodice. Prema rečima arhimandrita Save, određeni broj ljudi se vratio nakon bombardovanja 1999. godine. Njihove kuće su obnovljene, ali nisu imali od čega da žive:
„Mi smo radili na pronalaženju donacija kako bi im pomogli da dođu do krava, ovaca i druge stoke…Većina onih koji su se vratili žive u veoma teškoj situaciji. Imamo eparhijsku kuhinju koju vodi protinica Svetlana koja je heroj našeg vremena. Ona vodi šest kuhinja i obezbeđuje hranu za 2.000 osoba dnevno koji žive u siromaštvu. Ona takođe vodi poljoprivredno gazdinstvo, pravi hleb i poljoprivredne aktivnosti za porodice…"
Arhimandrit Sava je 1993. godine postao "sajber" monah, kada je primio prvu elektronsku poštu. Ubrzo nakon toga, manastir Visoki Dečani su dobili veb sajt, a danas imaju fejsbuk i tviter stranicu nastojeći da objave što više informacija:
„Ideja je da informišemo što veći broj ljudi, a naročito one u inostranstvu tvitovanjem i slanjem poruka na oba jezika. Pokušavam da informišem novinare i ljude sa engleskog govornog područja u svetu kako bi mogli pratiti šta se ovde događa. Moja prva ideja je bila da se stupi u kontakt sa novinarima. U to vreme sam dobio njihove poruke na koje sam odgovorio za vreme i posle rata. Oni su dolazili ovde i davao sam intervjue. Neki kontakti su ostali do danas. Određen broj diplomata koji su sada na višim položajima nam je pomogao da raširimo informacije…To je bila jedna od naših dužnosti, pored ostalih. Prva naša uloga je bila molitva i duhovna obaveza kao monaha svedočiti šta se događa i govoriti u ime onih koji pate. Bili smo aktivni sa Međunarodnim pravoslavnim hrišćanskim dobročitnstvom. Radili smo zajedno u vreme rata i pomogali Srbima na Kosovu i Metohiji kao i 200 kosovskih Albanaca."
Govoreći o kovidu-19, arhimandrit Sava je rekao da je ovo vreme izazova u kojem sveštenstvo treba da pronađe odgovarajuća rešenja:
„Naš Sveti Sinod nam daje uputstva, a lokalne vladike imaju slobodu da pronađu dobra rešenja u pravnim sistemima u kojima žive. Najvažnije je da osećamo solidarnost."
Kada su u pitanju ugrožavanje vlasničkih prava Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji, arhimandrit Sava je istakao da su sveta mesta važan element verskog i etničkog identiteta:
„Trenutno se suočavamo sa pokušajem da se preoblikuje na nenaučni i antisrpski način istorija ovog regiona. Tako, na primer, čujemo da Srbi nikada nisu živeli ovde, da su okupirali sve ove crkve i da one ne pripadaju Srbima. Dinastija Nemanjića je uradila mnogo za našu svetosavsku crkvu u Crnoj Gori kao stubu naše veru. Sada se suočavamo sa progonima u pokušaju da se primeni novi Zakon o verskim slobodama. Mi smo bili na litijama i na drugim događajima solidarnosti. Bio sam privilegovan da budem deo njih. To je bio veličanstven događaj sa više od 80.000 ljudi na ulicama Podgorice. Nikada nisam video toliki broj ljudi na nekom crkvenom događaju u mom životu. Mnogo je dece i ljudi koje žele da se pridruže…
Vidimo da crnogorska vlada uzvraća strogo primenjujući mere protiv Crkve u slučajevima gde se one ne primenjuju u sličnim situacijama nigde drugde. Ovim se direktno narušava sloboda religije koja je u opasnosti… Postoji širi plan da se promeni celokupan identitet ljudi u Crnoj Gori… Na Kosovu i Metohiji problemi su drugačiji. 2015. godine je bio jedan pokušaj Vlade da prođe zakon o kulturnom nasleđu koji je bio suprotan Marti Ahtisarijevom sporazumu o kulturnom nasleđu. To je bio pokušaj da se postigne dogovor koji je na kraju rezultirao jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije koje je bilo priznato od određenih vodećih zapadnih zemalja, ali ne i od većine zemalja u svetu.
Obaveza Kosova je da primenjuje određene principe iz sporazuma Marti Ahtisarija, a jedno od njih je zaštita srpskih verskih i kulturnih objekata i nasleđa. Ovi zakoni su suštinski. Ovi zakoni ne mogu biti promenjeni prema Ustavu. Međunarodni predstavnici se čvrsto pridržavaju toga. Postoji oko 15 zaštitnih zona na kojima ne mogu biti nikakvih neprikladnih aktivnosti. Manastir Visoki Dečani ima dodatnu zaštitu prema ovom zakonu. Niko ne može da gradi oko manastira, posebno ne može učiniti ništa da poništi identitet ovog mesta koje je priznato Ustavom. Svaki zakon je promenljiv i zato moramo čekati dugoročna rešenja.
Zaštita kulturnog nasleđa je suštinski važan deo, ne samo za nas koji živimo ovde, već za našu Crkvu i ljude, bez obzira gde žive. Ova mesta su podjednako važna i nama i onima u Čikagu. Zato moramo stalno da informišemo o ovim važnim stvarima koji su deo našeg nasleđa. Mislim da je mnogima u SAD-u razumljiva važnost slobode religije, kao jednom od stubova društva. Možemo očekivati da SAD-a da čvrsto stoji pri tome."
U manastir Visoki Dečani dolazio je veliki broj turista pre pandemije kovida-19.
„Mi ne putujemo nigde. Živimo u samoizolaciji pokušavajući da primenimo sve mere bezbednosti. Monaški život je uistinu samoizolacija, posvećen molitvi, čitanju i vođenju svakodnevnog života u manastiru. Imamo poljoprivredno gazdinstvo ovde i proizvodimo vina…", objašnjava arhimandrit Sava.
