Археолози код Аранђеловца трагали за „Бакићевим двором“ а открили цркву Немањића

15

ИЛУСТРОВАНАИСТРАЖИВАЊА

Археолошка ископавања подно планине Венчац

Уместо двора, црква Немањића

Стручњаци су почели да пониру у прошлост са намером да дознају да ли су ту били чувени “Бакићеви двори”, а земља их је, као и незнано колико пута до сада изненадила па су “набасали” на цркву, претпостављају, из доба Немањића

Пише О. Радуловић

Добро се припреме археолози, што су и овом приликом учинили, пре него започну теренски рад, односно ископавања. Углавном у тренутку када пијук удари први пут у земљу готово су сигурни шта траже и какви би резултати тих истраживања могли да буду. Није да не оставе они простор за изненађења, али, какви би то стручњаци били ако би сваком локалитету прилазили са дозом несигурности. Па ипак, земља је та која чува прошлост у недрима, материјалне остатке из којих се дознаје много тога, а у тим слојевима који памте векове нађе се и изненађење. Некад веће, некад мање, али их има.

Збило се тако и са истраживањима подно планине Венчац код Аранђеловца. Тамо су стручњаци Народног музеја из Аранђеловца и Филозофског факултета из Београда кренули да трагају за “Бакићевим дворима”, месту где је столовао последњи српски деспот Павле Бакић. Павле је живео крајем 15. и почетком 16. века и како историја бележи био је власник великог феудалног добра око планине Ванчац. Та огромна имања у књигама су заведена као “Бакићева земља”.

И, на основу бројних записа и сазнања стручњаци су кренули да трагају за његовим дворима. Али, земља је одлучила да открије другу тајну. То што им је понудила испало је много интересантније. А ево како је тај тренутак првог сазнања да се ту нешто велико крије, описао Владан Миливојевић, кустос аранђеловачког музеја:

– Кад смо пронашли тесаник са остацима фреско сликарства било је јасно да се у близини налази црква и кренули смо даље да истражујемо – испричао је др Миливојевић. – Дошли смо до огромне монументалне грађевине зидане у српско-византијском стилу, веће чак и од Грачанице. Реч је о средњовековној цркви дугачкој 27, а широкој 14 метара, украшеној живописом великих мајстора, што је чини једном од највећих у том добу, али је невероватно да о њој нема никаквог писаног трага.

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању

Original Article