Дечак је нестао пре десет година
Мештани, удружења ловаца, полиција, жандармерија, сви су се разлетели крајем јула 2010. године да у атарима села Мајиловац, Курјаче и још неких околних места, па и из Великог Градишта, нађу на било какав траг који би их одвео до несталог дечака Ђорђа. После неколико дана безуспешне потраге, одустали су.
Ђорђа нису нашли ни онда када је мајка Марина прознала убиство и инспекторе одвела до места где је, наводно, оставила мртвог сина. Јер, Ђорђе као да је у земљу пропао. Мистерија није решена чак ни онда када је у крају где је Ђорђе нестао нађена лобања, како су вештаци рекли “млађе особе”.
Складно је живела породица Андрејић из села Мајиловца код Великог Градишта. Потврдила је то аутору текста те 2010. године и Милунка Алексић, председница Месне заједнице Мајиловац.
– Сумњам да је Марина убила сина. Волела је децу, бринула о њима. Петнаестак дана пре него што се ово десило водила их је код зубара. А и као мајци ми је тешко да поверујем да жена која је родила дете, одузме му живот. Само због једне речи “нећу“. Ко зна шта ће још ту да исплива на површину – сведочила је Милунка.
А, шта је било то кобно “нећу”?
У касно поподне, готово у сутон, Марина и Ђорђе су кренули до баште. Поврће да окопају, па залију. У делу оптужнице пише како се Марина у једном тренутку повредила мотиком, па је тражила од сина да оде до села и то каже укућанима. Ђорђе је, наводно, то одбио, бојећи се да сам крене, јер је већ падао мрак. “Нећу” је изуговорио и када му је мајка наредила да потражи преку стазу назад до куће, јер се она у том тренутку слабо оријентисала.
Незадовољна што јој син одбија послушност, Марија је подигла мотику и ударила Ђорђа. Како у отужници стоји, а на основу њене изјаве, онда га је подигла и носила до ивице багремара. Покрила га је грањем и ту ноћ преспавала недалеко од синовљевог тела.
Ујутру је дошла до места где је лежао Ђорђе, видела да је ту, оставила га и кренула. Два дана је лутала атарима.
Пише Огњан РАДУЛОВИЋ
