Najstrašnija tragedija u istoriji grčkih železnica – pogibija 57 ljudi u čeonom sudaru vozova unom brzinom, mahom studenata koji su se posle praznika noćnim vozom vraćali na nastavu u Solunu, posledica je prevashodno zastarelosti i tehničke neopremljenosti vozova i pruga, neshvatljivog nemara države, ali i drastičnih mera kresanja troškova u saobraćaju, zdravstvu i školstvu, što je Evropska unija nametnula Grčkoj zbog finansijske krize 2008. godine.Na to ukazuju mediji, a delom i političari u EU i navode na to da je i grčki premijer Kirijakos Micotakis, kao iskusni političar, ali i kao čovek potresen tragedijom, poručio da „ne možemo, nećemo i ne smemo da se krijemo iza ljudske greške“ koja se pripisuje pomalo „žrtvenom jarcu“ – novom šefu Železničke stanice u Larisi.Rekavši da nije moguće da u Grčkoj 2023. godine niko ne primeti da dva voza idu u suprotnom smeru istim kolosekom gde je dopuštena brzina 160 kilometara na sat, Micotakis je, kako se ocenjuje, jasno predočio da je nesreća posledica i neshvatljivog nemara vlasti, manjka signalizacione opreme, nepostojanja celovitog elektronskog sistema nadzora kretanja vozova.Protesti gradjana u Atini i drugim gradovima ne prestaju, a železničari čije su kolege poginule su stupili u štrajk, jer njihovi sindikati podsećaju da su mašinovodje, osoblje na stanicama i nadzornici …
