Velika iskrenost kao mala sramota: Postavka crteža vajara Save Haugina u galeriji “Haos”

47


MENI je Beograd zavičajni prostor, bez obzira na to gde sam rođen i gde trenutno živim, jer sam se tu formirao kao umetnik, i najdraže mi je kada sam ovde, kaže vajar Sava Halugin, dopisni član SANU, čiji će crtački opus, sa radovima nastalim od 1995. do 2016. godine, večeras od 20 časova biti predstavljen u galeriji "Haos".U Beogradu je poslednji put, umetnik rođen u severnom Banatu (Novi Kneževac), a trenuto nastanjen na severu Bačke (Subotica), izlagao pre šest godina, u galeriji ULUS.Radovi na papiru koji su sada pred publikom, prema mišljenju istoričara umetnosti Zdravka Vučinića, odražavaju snažnu stvaralačku samosvest autora.- Proces profesije kojom se bavim je dosta dugotrajan i ne može se lako menjati, zato što čovek uvek misli da nešto započinje, bez obzira na to koliko je za sobom ostavio – smatra umetnik iza koga je veliki broj skulptura u javnom prostoru, dela u muzejskim zbirkama, nagrada za postignute likovne rezultate, ali i stihova, u kojima se izražava paralelno sa vizuelnim stvaralaštvom. – Sve ono što sam realizovao u idejama, u ovim crtežima u koloritu, radio sam i u skulpturi, u bronzi, a kasnije i kamenu.Kao vajar, Halugin je, kaže, na papiru pravio zabeleške, skice, bez obzira na to da li će ih kasnije pretočiti u treću dimenziju.- Crtež je za mene beleženje događaja, radnji, reči, govora… Inspirisali su me prizori, stanja u kojima sam se nalazio, sećanja. Od linearnih tragova i kasnije koloristički variranih crteža, ta dela su prešla u autohtone jedinice, koja ne moraju biti vezana za skulpture. Postoji međuprostor između oficijelnih umetničkih pravaca i on je lična intima, nešto što je odvažno, a možda i sramotno. Jer, velike iskenosti su i male sramote. Kada ste iskreni, niste baš očekivani.Umetnik, ipak, potencira radost, kao primarnu emociju koja je pratila njegovo stvaralaštvo.- U početku sam koristio sepiju, lavirani tuš, jednu arhaičnu notu u koloritu crteža – nastavlja Halugin, objašnjavajući ekspresivnost i važnost boje na delima u "Haosu". – Vremenom, usvojio sam druga, raznovrsnija izražajna sredstva: tuš u boji, esencijalne boje za beton i arhitektonske objekte, akrilne, pa čak i uljane boje. U svojim htenjima, idejama, ipak, ne mogu da razgraničim radove u kolorističkom, ili manje kolorističkom smislu. Kada su u pitanju bojeni crteži, oni su tek sada došli do izražaja. Ti radovi ne idu uz moje skulpture koje su u bronzi, jer imaju samosvojni život, slobodan, svoje bitisanje bez namene i namere da budu skica za treću dimenziju. Imaju svoj život linije, mrlje, fleke, ali i modelovanja na ravnoj površini.Prema rečima Borke Božović, osnivača galerije "Haos", uz crtački, na izložbi će, na monitorima, moći da se vidi izbor iz Haluginovog vajarskog opusa. U saradnji sa Zdravkom Vučinićem i Draganom Varajićem, Božovićeva je učestvovala u izboru crteža za ovu postavku, a dva dela ostaće u zbirci galerije, koja bi trebalo da preraste u muzej crteža.- Uživao sam u bavljenju umetnošću, sve ostalo sam smatrao dangubom – zaključuje veteran naše likovne scene. SANU POTREBNI NOVI STVARAOCILIČNO smatram da bi u Odeljenju za likovne i muzičke umetnosti SANU trebalo da bude više članova – kaže Halugin, koji je 2018. posle duže pauze u primanju, izabran za dopisnog člana. – Ima dosta onih koji zaslužuju da budu u Akademiji. Postoji već i potreba da se primi novi broj kvalitetnih, vrednih stvaralaca. Ovo govorim uz zahvalnost što se tamo nalazim.Original Article