U moru sa tritonima

23

Nekada su se ronjenjem kod nas bavili vojska i policija a danas je to sport za sve, od sedam do 77 godina. Svake godine oprema je sve naprednija, odela za ronjenje poboljšana i postala su dostupna široj publici. Zahvaljujući svemu tome roni se sve više, a na svetu postoje milioni sertifikovanih ronilaca

Jedan od veterana ovog sporta kod nas je Milorad Đuknić Mikota, predsednik ronilačkog Kluba podvodnih aktivnosti „Beograd“, koji se ronjenjem bavi još od 1976. godine, a sa njim i instruktorkom ronjenja Natašom Krstić razgovarali smo o ronjenju kod nas, zanimljivim destinacijama za zaron i pravilima kako postati ronilac.

TU: Šta je sve potrebno uraditi da bi neko postao ronilac?

MĐ: Danas je oprema mnogo bolja, lakše se roni, nije potrebno mnogo treniranja i posebna fizička sprema, stvarno je postao sport za sve one od sedam do 77 godina. Mi radimo sportsko ronjenje po CMAS sistemu, koji je napravio čuveni Žak Kusto.

NK: Radi se po nivoima: za početnike je P1– jedna zvezdica, vežba se na bazenu Tašmajdan. traje između šest i 8 termina, sluša se teorija i na kraju se i polaže i postaje međunarodni sertifikovani ronilac sa zvanjem Ronilac sa jednom zvezdom. To je ekvivalent OWD – open water diver u rekreativnim asocijacijama.

TU: Šta može da se radi kad se položi taj osnovni kurs?

MĐ: Posle ovog osnovnog kursa može da se roni na dubini do dvadeset metara, ali u grupi. Taj početni kurs je 250 evra i on uključuje i međunarodnu karticu sa kojom može svuda u svetu da se roni do te dubine, u kontrolisanoj grupi. Kad se početni kurs završi, ide se na stažno ronjenje, dva do 3 termina, u otvorenu vodu. Mi obično to radimo na nekim mirnim otvorenim vodama: Ada Ciganlija, Vršačka jezera, a najčešće na moru.

U moru sa tritonima

TU: Nakon jedne zvezdice, ronioci pretpostavljam polažu za dve zvezdice.

MĐ: Da, sledeći nivo je P2, dve zvezde. Tu ronilac može već samostalno da roni, do četrdeset metara dubine. Kurs traje isto kao i osnovni, ali nije u bazenu, već u otvorenoj vodi, na jezeru ili na moru. Mi poslednjih nekoliko godina sa članovima našeg kluba idemo u Paljuri, jedno lepo mesto kod Pefkohorija. Inače P2 je ekvivalent AOWD – advanced open water diver.

TU: Koliko dugo traje kurs u Grčkoj?

MĐ: Obavljamo dva zarona dnevno, tako da sve bude završeno za oko nedelju dana. Imamo naše čamce, naše boce, tegove, odela, regulatore – tu nam je baza.

NK: Pravimo podvodne filmove, a u Grčkoj ima tritona – morskih puževa, koji su prilično veliki. Oni se inače teško viđaju, a u Jadranu su veoma retki. Mikota je jedini koji je snimio parenje tritona u prirodi.

TU: A šta je sa onim kursevima koje ljudi prođu u Egiptu ili na Maldivima?

MĐ: To su nitroks kursevi, radimo i njih. Sa njima može da se roni duže, češće i pliće, i ti kursevi su atraktivni za topla mora – Egipat, Maldivi, Sejšeli, samo što je kod nas taj kurs mnogo povoljniji nego na Maldivima.

TU: Kako se postaje ronilac sa tri zvezde?

MĐ: P3 ili ronilac sa tri zvezde je ozbiljniji kurs. Tu se polaznici bave i psihologijom, organizacijom ronjenja, sastavom grupe, potrebna je dozvola za vožnju čamcem i oko petnaest zarona do 56 metara dubine. Ko ima P3 može da vodi grupu od četvoro ljudi. Ima mnogo naših ljudi koji u svetu rade kao dajv masteri što je ekvivalent za P3.

TU: Kakva su pravila kod nas, ko sme da roni, a ko ne sme?

MĐ: Kod nas je donja granica za ronjenje 14 godina starosti, preporuka je da deca ne rone dublje od svojih godina. Gornje granice nema, za sve uzraste je bitan zdravstveni pregled kod lekara hiperbarične medicine. Važno je znati da 24 sata posle poslednjeg zarona ne bi trebalo ulaziti u avion, i uopšte izbegavati putovanje.

NK: Svako može da završi kurs ako ima želju. Bitno je insistirati da obuka bude sprovedena od strane sertifikovanog instruktora i da se sa tom osobom stvarno razumete. Ja sam počela kad sam bila sa sinom na letovanju, bilo me je strah da ga pustim samog, a onda je ronjenje ozbiljno ušlo u sastav mog načina življenja.

U moru sa tritonima

TU: Gde je u Srbiji zanimljivo za ronjenje?

NK: Ada Ciganlija je vrlo bogata živim svetom, potopljena Gračanica kod Valjeva je zanimljiva određenim ekipama za ronjenje, mada nije mnogo bezbedno ulaziti u samu crkvu. Formiranjem veštačkog jezera Zaovine potopljeno je selo Zaovine. Pre polaska se treba raspitati o vodostaju, jer se jezero puni i prazni po potrebama hidroelektrane Perućac. Dakle, može se zateći i na dubini preko 100 metara, ali i na suvom. Krupajsko vrelo je prelepo zbog podvodnih pećina, ali to je za iskusnije ronioce kako zbog sifona, tako zbog hladne vode
.
TU: Kad smo kod iskusnijih ronilaca, ko su ronioci koji se bave spašavanjem, tehničkim problemima ispod vode i slično?

MĐ: Četiri zvezde, P4 nivo su ljudi koji imaju mnogo ronilačkog iskustva, ali neće da budu instruktori. Oni rade razne stvari, čiste elektrane na primer. 2014. kad su bile poplave, mi smo u Obrenovcu aktivno spašavali i učestvovali sa svoja tri čamca, izvukli smo oko 400 ljudi.

NK: Sledeći nivo su instruktori: sa jednom zvezdo – M1, dve zvezde – M2 i poslednji, najviši nivo jeinstrukto sa tri zvezde- M3. U Srbiji ima ukupno sedam ljudi sa M3 sertifikatom, a jedan od njih je Mikota.

TU: I za kraj, šta je to kod ronjenja što je tako privlačno?

NK: Ronjenje jeste ekstremni sport, ali rehabilituje organizam, blagodaran je, pomaže pri lečenju određenih bolesti, pročišćava krvne sudove, podmlađuje. Dovoljno je zaroniti na 20 metara dubine da bi se osećali stvarno dobro, ne mora čak ništa posebno da se vidi, čuje se šum prirode, oseti se spokoj, za mene je to nirvana.

Više informacija na sajtu: http://www.kpa.co.rs/KPA.htm

Tekst: Bojana Ilić

Ovaj članak U moru sa tritonima se pojavio prvo na TU magazin.

Original Article