Srbija ima SVOJE Alpe: Veliki krš nad bajkovitom dolinom (FOTO)

38


UVERENjE da Alpi u Srbiji ne postoje pada u vodu kada stignete do prevoja Cepe nedaleko od Bora i ugledate veličanstvene testeraste vrhove Velikog krša koji se dižu iznad bajkovite zelene kotline. Zahvaljujući naporima borskih Mladih istraživača i planinara koji su markirali staze za uspon na ovu izuzetnu planinu ona je postala dostupna najširem krugu ljubitelja prirode. Do nje se najlakše stiže autoputem Beograd -Niš sa koga se skreće kod Praćina i preko Čestobrodice nastavlja odličnim putem do Bora. Kada se prođe kroz grad bakra put ostaje uži i lošiji. Prizori usputnih kopova koji su doslovnio oglodali planine i brda rudničke jalovine nalik pustinji ostavljaju putnike bez reči. Ti okrutni pejzaži nestaju kod živopisnog seoceta Veliki krivelj, od koga uski drum nastavlja kroz pitome zelene bregove dok se iznova ne spusti na prevoj Cepe. Tu se svakog vikenda može videti mnoštvo parkiranih automobila i autobusa izletnika, planinara i mauntin bajkera koji pohode Veliki krš i obližnji Stol. Oni koji ostaju više dana obično odsedaju u obližnjem planinarskom domu u podnožju veličanstvene gromadne planine Stol. Glavni izazov za ljubitelje visina je ipak Veliki krš surovi goli planinski bedem koja se često naziva "srpskim Alpima". Geološki, ova planina pripada Srpskim Karpatima. Posetioci se penju oko sat vremena strmom stazom do njegovog vrha Velikog krša na 1.148 metara s koga se pruža neverovatan pogled i zatim nastavljaju markiranom ravnom stazom po grebenu do sledećeg velikog "zuba" nad ponorom gde planduju. Veliki krš ume da zavara optičkim iluzijama da se može brzo i lako preći. Za taj poduhvat je potrebna izuzetna psihofizička kondicija i dobre pripremljenost, jer odmah posle prvih nekoliko stotina metara lako prohodne ravne staze ona naizmenično strmo ponire i uzdiže se, prolazeći kroz gusto žbunje. Kuriozitet Veelikog krša je da spada u najstarije planine na svetu jer je sačinjen od kamena koji se prvi ohladio na mladoj užarenoj planeti Zemlji. Taj sloj star 277 miliona godina je tokom kasnijih strahovitih tektonskih promena koje su cepale gornje slojeve Zemljinog omotača kao sečivo izbio na površinu, postajući hrid praistorijskog mora. Zato danas na visinama većim od 1.000 metara Velikog Krša i moćne gromade Stola naspram njega, naučnici nalaze fosile morskih praživota. Deo Velikog krša obrastao je vegetacijom čiji najveći deo čine prastarih endemske, jedinstvene, vrste kojih na drugih mestima nema.Original Article