Samo je korona uspela da me zaustavi: Jadranka Jovanović o epidemiji kovida 19, karijeri, ulogama na tv, politici…

47


CEO moj umetnički put ne odvija se, i nikada nije, po jednoj liniji. A sve to sagledavam upravo sad, kad smo se sticajem okolnosti svi zaustavili, primirili i dobili toliko vremena za promišljanje. Shvatam i da je ovo prvo moje veliko zaustavljanje u životu i karijeri, prvi "stop" od debija na sceni, pa i prva mogućnost da uživam u svom domu, kog sam ostala željna.Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže Jadranka Jovanović, operska umetnica koja je protekli period, između ostalog, iskoristila i da započne prebacivanje privatne arhive sa video-kaseta na kompjuter. – Gledam te bezbrojne snimke nastupa i intervjua, mnoge i prvi put, i zapanjena sam tolikom količinom rada koja je za mnom, ali i raznovrsnošću – priča Jadranka. – Od prvog dana, pored uobičajenih operskih rola i nastupa, te solističkih koncerata kojih je bilo preko dve stotine, mnogo operete koja je tako dugo potcenjivana, oratorijuma, bilo je tu i šou-programa i inovacija poput režiranih koncerata (kakav je bila "Puškinijana") ali i eksperimentisanja sa spajanjem žanrova. Pravi primer je pesma "Buđenje ranog proleća" sa Bajagom još 1991. Inače, malo je poznato da sam i autor deonice koju sam otpevala u toj pesmi, sama sam je, prema svojim mogućnostima, osmislila. Jadranka se neretko susretala sa nerazumevanjem i začuđenošću muzičkih konzervativaca, pre svega kao reakcijom na serije i filmove u kojima je igrala, mjuzikle, izvođenje ekstremnih muzičkih rariteta… zaključno sa njenim angažmanom u parlamentu. – Igrala sam i glavnu žensku ulogu u TV filmu Petra Zeca "Znakovi" po prozi Ive Andrića, ali značajno je ozbiljnija, i kod publike popularnija, moja uloga Anete u seriji "Moj rođak sa sela" u fantastičnoj režiji Marka Marinkovića, koja se upravo po ko zna koji put reprizira, na radost gledalaca – ističe ona. – Jednom sam tako, idući ulicom, prošla pored grupe osnovaca, i dva dečaka su mimoišavši se sa mnom uzviknula: "Ej, evo je ona glumica!", što mi je bilo veoma slatko jer ja za njih nisam bila pevač. No svesna sam da razmišljati o meni samo kao o operskom pevaču i jeste preusko. Umetnica je svesna da takve rezultate, na toliko mnogo različitih polja, ne bi ostvarila bez mnogo rada, zdravlja, samodiscipline, samokritike, ali i radoznalosti, intelekta, znanja i obrazovanja, koji su je u najvećoj meri i izdvojili, "skrenuli" sa utabane, jednosmerne staze – uz hrabrost i neobaziranje na predrasude koje je oduvek prate. Da nema uspeha bez discipline, odgovornosti, pa i traženja krivice najpre u sebi, istakla je i govoreći nedavno u Skupšini Srbije, gde je postavila pitanje pomoći samostalnim umetnicima. – Cela ta paleta aktivnosti, iskustava, znanja, na neki način je i krunisana tim mojim angažmanom u parlamentu gde sam, osećam, pozvana da se bavim problemima umetnika, jer to je ono što je meni blisko, poznato, što osećam kao svoje, i imam obavezu da doprinesem na svaki način i učinim sve što je u mojoj moći – objašnjava Jadranka. – Osećam se odgovornom i čak, kao što sam i tamo rekla, krivom za svaki problem koji se tiče umetnika i pogađa ih. Kao umetnik – član parlamenta osećala sam obavezu da skrenem pažnju javnosti na taj veliki problem, brojnih samostalnih umetnika koji nemaju priliku da rade i zarade a nisu bili obuhvaćeni prvim krugom ekonomskih mera pomoći. Zato sam ljudski, toplo, a ne političkim rečnikom, zamolila da se iznese plan koji se tiče pomoći tim ljudima, u uslovima u kojima je budžet naše zemlje pod pritiskom sa svih strana. Naša diva je u stalnom kontaktu sa kolegama u drugim zemljama, u Švedskoj gde nisu baš srećni zbog odluka svoje vlade, ali pre svega u Italiji gde umetnicima, kako kaže, duša jeca, očajni su i prestrašeni jer njihova država ne prepoznaje sistem stalnog radnog odnosa, ugovori su im propali a oni ne znaju kada će moći da rade i zarade. Ona je i sa skupštinske govornice, kao stalna članica Opere Narodnog pozorišta, izrazila zahvalnost u ime svih zaposlenih koji jesu primili plate, istakla da smatra sjajnim sveobuhvatne mere naše vlade na suzbijanju posledica pandemije i pohvalila reakciju Grada. – Čini mi se da sam tek sada, posle gotovo četiri godine poslaničkog angažmana, donekle pobedila predrasude o umetnicima u parlamentu, u koji sam došla kao neko prepoznatljiv i ostvaren u umetničkoj delatnosti. Moć jednog poslanika je, naravno, ograničena, ali na svakome od nas je da se iskreno i požrtvovano, posvećeno bori za ono u šta veruje, što poznaje i oseća kao "svoje", svoju odgovornost i potrebu da u toj sferi da sve od sebe i učini najviše što može. Ponosna sam i na inicijativu za rešavanje problema baletskih umetnika kada sam, baš kao i sad u odgovoru na pitanje o problemima samostalnih umetnika, prepoznala razumevanje i brzu reakciju premijerke, na čemu sam zahvalna – kaže Jadranka Jovanović. GRUPA ZA FRANKOFONIJU – PRI kraju četvrte godine svog poslaničkog mandata, tokom kog sam mnogo učila i korigovala se i mnogo radila, neretko i na štetu same umetnosti kao svog primarnog, životnog poziva, zadovoljna sam pre svega rezultatima rada Parlamentarne grupe za frankofoniju, na čijem sam čelu – govori Jadranka Jovanović. – Srbija je značajno promenila status u ovoj velikoj i značajnoj međunarodnoj organizaciji, i posebno sam ponosna što je naša zemlja bila pozvana da prvi put učestvuje u posmatračkoj misiji tokom parlamentarnih i predsedničkih izbora u Tunisu. Iako su me i mnoge iskusne kolege dobronamerno odvraćale, odlučila sam da prihvatim rizik, sigurna da je za našu zemlju to veoma važno. Otišla sam tamo sasvim sama, bez saradnika, posle ozbiljnih priprema, i time Srbiji donela ozbiljne poene.Original Article