Očevo delo slavila do kraja života: Sećanje na Gitu Predić Nušić

74


DA sam u svojoj mladosti mogla sama da odlučujem o svojoj profesiji, bila bih glumica. Ali, roditelji to nisu želeli, osobito otac koji je inače sve prosto "gurao" u pozorište. Možda je mene i brata odvraćao baš zato što je pozorište poznavao i sa scene i iza kulisa – govorila je ćerka našeg najpopularnijeg komediografa, Margarita Gita Predić Nušić. Glumica nije postala, ali je celog života radila u pozorištu i za pozorište. Ovih dana, na kućnoj adresi (u Šekspirovoj 1) njen otac, Branislav Nušić, "dobio" je još jedno spomen-obeležje, u godini kada se navršava pola veka od Gitine smrti. Rođena je u Prištini 28. aprila 1894. godine (gde je Nušić u to vreme službovao), a kada je stasala otac joj je predlagao razne hobije – samo da se ne bi odlučila za glumu. Iako je, po sopstvenom priznanju, bila "totalno nemuzikalna", dve godine je pohađala časove kod najboljih učitelja. Tek pošto se uverio da joj muzika ne ide od ruke, upisao ju je na vajarski odsek Umetničke škole. Usavršavala je primenjenu umetnost u Pragu, Parizu i Zagrebu, odakle je u zimu 1914. došla u Skoplje da se pridruži ocu, tada upravniku tamošnjeg Narodnog pozorišta. Tu se, kako je govorila, zaljubila u najlepšeg mladića u gradu, Milivoja Predića, mladog pozorišnog pisca i posle samo nekoliko nedelja postala je gospođa Predić. Mladoženja se već naredne, ratne godine našao na Krfu, a Gita je sa roditeljima otišla u Pariz i nastavila studije primenjene umetnosti. Po završetku rata u Kolarčevom univerzitetu otvorila je Školu za primenjenu umetnost opšteg smera, a deceniju kasnije i Rodino pozorište. U ovom teatru igrala su deca, pa je tako trebalo da bude i 19. januara 1938. godine. Ulogu u predstavi imao je tada dvanaestogodišnji Vlasta Velisavljević. – Gita je uradila tokom života mnogo toga, a jedna od najznačajnijih stvari je osnivanje prvog dečjeg pozorište u Beogradu. U Narodnom pozorištu spremali smo se da igramo "Put oko sveta". Bila je to adaptacija Nušićevog komada, namenjenog deci. Umesto Javanče Micića glavni junak je bio mali Jovanče, opančarski šegrt kojeg je gazda tukao, zbog čega je rešio da pobegne u svet… Ali, tog dana je umro Nušić, pa je premijera otkazana. Pamtim da je celo Narodno pozorište bilo zavijeno u crno, u znak žalosti za slavnim piscem, a u foajeu je izložen njegov kovčeg. Puno ljudi je dolazilo i donosilo cveće – seća se Velisavljević. Jedna od najpoznatijih "Rodinih" predstava iz tog perioda je "Rista sportista", nastala po komadu glumice Ljubinke Bobić. Koliko je bila popularna, potvrđuje i podatak da je 1939. počeo da izlazi istoimeni strip u "Politici". Pod okupacijom Rodino pozorište nije izvodilo predstave, a odmah po oslobođenju Gita je postavljena za direktora Pionirskog pozorišta. Jedno vreme je vredna Nušićeva kći bila i upravnik internata Filmske akademije u Beogradu, u njene zasluge spada i to što je uspela krajem 1950. da od novih vlasti dobije saglasnost za osnivanje Pozorišta "Boško Buha", na čijem se našla čelu.Gita Nušić Predić sa suprugom Foto Muzej pozorišne umetnosti Srbije Uvek u teatru i oko njega, uspela je Gita (uprkos protivljenju oca) da se, ipak, nađe i na sceni: prvi put u predstavi s Nušićevim potpisom, "Naša deca". Igrala je i u komadu "Kod belog konja" sa tada slavnim glumcem Perom Dobrinovićem, a u "Vračari" s prvom Koštanom – Dragom Spasić. Da je ocu bila ne samo ponos i dika, već i desna ruka, potvrđivao je i sam, ističući da nema njegovog komada u kome ona nije nešto "dodala" ili "uštinula". Preminuo je na Gitinim rukama, dok mu je čitala novinske odjeke poslednje premijere održane u zagrebačkom HNK… Gita je do smrti istrajavala u negovanju uspomene na ime i delo Branislava Nušića. Između ostalog, 1956. godine poklonila je legat Muzeju grada Beograda s delom piščeve zaostavštine – "turskom sobom", rukopisima, sabranim delima, fotografijama, dokumentima, zbirkom karikatura, ličnih predmeta, diplomama, odlikovanjima. Umrla je 26. februara 1970. godine: u beogradsku Šekspirovu 1, stigla je na nosilima, posle operacije u Ljubljani. Kada je u zimskoj sumaglici ugledala očevu kuću, zaplakala je od sreće. Nedugo potom je i izdahnula. DECA GLUMCI IDEJA za osnivanje Rodinog pozorišta potekla je od Branislava Nušića, a osnivači su bili njegova ćerka Gita, zet Milivoje Mima Predić i rođaci Nušićevih: glumica Sofija Vukadinović i njen suprug, novinar Živojin Bata Vukadinović. Epitet "povlašćeno pozorište" značio je da je bilo oslobođeno od plaćanja taksa. Mnogo dece, takozvanih "rodinaca", kasnije su postali vrsni umetnici. Među njima su, uz Vlastu Velisavljevića (na slici), baletski igrač Milorad Mišković, primabalerina Katarina Obradović, glumici Renata Ulmanski, Petar Slovenski, Olga Spiridonović i drugi.Original Article