Naš velikan koji je prećutan: Dokumentarac o zaboravljenom majstoru “pokretnih slika” Vlatku Giliću

49


PROJEKAT dokumentarnog filma "U kapsuli – Vlatko Gilić", scenariste i reditelja Danila Lazovića, našao se na listi odabranih koji će učestvovati u ovogodišnjem izdanju programa obuke za razvoj projekta BDC Otkrića (Balkan Documentary Center Discoveries). Ovaj uspeh, kako Lazović kaže za "Novosti", znači svakom reditelju, jer su programi obuke već duže vreme paralelni deo filmske industrije. – Oni utiču na vidljivost filma, pomažu u ostvarivanju kontakata za koprodukcije i distribuciju, ali i na shvatanje kako vaš film rezonira u interancionalnom okruženju. Najveći uspeh je ako uspete da u kontekstu svih pisanih i nepisanih pravila industrije razumete sebe u tom celom procesu i da održite ideju koja vas je tu i dovela – kaže Lazović. U kratkom sinopsisu za svoj dokumentarac o Vlatku Giliću, zaboravljenom majstoru "pokretnih slika", zapisao je: "Film koji ulazi u dve kapsule – jednu umetničku i drugu koja čuva umetnost čitavog sveta." Njegova inspiracija za ovu priču o reditelju i scenaristi koga su svetski kritičari svrstali u najvažnije filmske autore 20. veka, a koji je ovde ostao "prećutan", potekli su upravo iz tog paradoksa. – Gilić više od četrdeset godina nije snimio nijedan film, značaj njegovog stvaralaštva ovde je gotovo ignorisan, uprkos najvećim priznanjima koja je dobio, i taj pardoks je jedna od centralnih tačaka mog filma – objašnjava reditelj. Njegov dokumentarac o Giliću, čije se ime na američkoj listi pedeset svetskih filmskih velikana nalazi pored imena Čarlija Čaplina, Orsona Velsa, Ingmara Bergmana, Akire Kurosave…, kako objašnjava, trajaće oko 75 minuta. Za priču o "nepodobnom" sineasti postoji i televizijska verzija od 52. minuta. – U nekom idealnom scenariju, voleo bih da se Gilić vrati u kinematografiju, možda sa filmom za koji mu je Tarkovski poslao scenario, i koji nikada nije snimljen. Ovaj dokumentarac, međutim, neće biti samo portret. Kroz jedan meta-narativ postaviće pitanje da li čovek, ako hoće da zadrži integritet i stav, mora da plati cenu kroz jednu vrstu ostrakizma – kaže Lazović. Gilić je i jedini reditelj iz jugoistočne Evrope čiji se filmovi nalaze u Filmskom odeljenju Galerije modernih umetnosti MoMa u Njujorku, i kao deo svetske kulturne baštine pohranjeni su u kapsuli najvećih stvaralačkih vrednosti, u skloništu od svakog mogućeg razaranja, pa i atomskog. Koliko u svom dokumentarcu analizira "fenomen" da u ovdašnjoj kulturi ovi filmovi nemaju preterani značaj, Lazović kaže: – Autentičnost je najproblematičniji kvalitet, ne samo u našoj kulturi. Načelno, postoji potreba za autentičnošću ili autentičnom ličnošću. Ali, kada se ona pojavi, ljudi je se plaše, ili im ona smeta. Stvarna autentičnost obično prodrma mnoge ljude, i onda moraju da se zapitaju o tome šta oni imitiraju, zbog čega prihvataju taj životni indigo, i šta dobijaju time. Autentičnost ne odgovara nijednoj ideologiji, tako da je i taj fenomen neodvojivi deo narativa mog filma.Danilo Lazović Foto Privatna arhiva Na pitanje ko su naratori u dokumentarcu, da li će u njemu možda govoriti i sam Gilić, koji je gotovo četiri decenije nedostupan za javnost, i "kapsuliran" u radu sa svojim studentima režije, Lazović kaže: – U ovoj razvojnoj fazi urađena su snimanja sa njegovim kolegama sa Katedre za interdisciplinarnu režiju, profesorima Radoslavom Lazićem, Živkom Popovićem, dokumentaristom Božidarom Kalezićem, kao i sa njegovim studentima sa klase iz 80-ih godina. Sa profesorom Gilićem zasada sam samo u neformalnim konsultacijama oko filma. U planu je da se dodatno istraži arhiv, pored postojećeg iz Radio-televizije Beograd, "Njujork tajmsa", pariskog "Monda"… Tu je i istraživačka forma snimanja u MoMi, u Njujorku, vezana za nukleranu kapsulu, kao i kontakti sa nekim protagonistima iz različith svetskih kinematografija, Gilićevim savremenicima, koji bi mogli da doprinesu "otvaranju kapsule" – ističe Lazović, koji je sa Milenom Džambasović i producent ovog filma. Premijera je planirana za kraj 2021, na IDFA festivalu u Amsterdamu, ali to, kako ističe, zavisi od tempa produkcije. RETROSPEKTIVA U KINOTECI NA HOLIVUD BULEVARU NA Festivalu evropskog filma u Los Anđelesu (jedinoj manifestaciji za promociju evropske umetnosti koja je od američke Akademije za film dobila festivalski grant), pre nekoliko godina priređena je retrospektiva Vlatka Gilića. Njegova trilogija kratkih nadrealističkih filmova "Homo sapiens" (1969), "Homo homini" (1970) i "Zategni dele" (1970), kao i ostvarenja In Continuo (Srebrni medved u Berlinu 1971), "Juda" (1972), "Dan više" (1972), "Moć", "Ljubav" (nominacija za Zlatni globus 1973) prikazivani su u Pacifičkom filmskom arhivu na Berkli univerzitetu, na Univerzitetu Kalifornija u Irvinu, a potom u Los Anđelesu – u Spilberg sali američke Kinoteke na Holivud bulevaru.Original Article