Mrtvački most – vriska i plač prokletih duša na Staroj planini

122

Do jednog od najlepših vidikovaca na Staroj planini vodi staza koja samo na prvi pogled izgleda kao i sve planiske staze. Na svom putu ka vrhu, samo oni najkuražniji, to se podrazumeva, preći će preko jednog prilično nezgodnog mosta, meštani kažu da se tu najmanje dva puta prolivala krv

Misterija Mrtvačkog mosta dugo je ostajala na lokalnom nivou, meštani iz okolnih sela na Staroj planini nisu puno govorili o njoj. U početku su brojnim turistima bojažljivo pričali o dešavanjima na ovom prelazu, a kasnije, uz čašicu-dve, otvarali su svoju dušu i pripovedali o strašnim vremenima.

Naime, čudna dešavanja na mostu se vezuju za noć, kada tupu tišinu planinskog krajolika narušava, verovali ili ne, strašna vriska i vika duša loših ljudi koji su na mostu presretali putnike namernike koje su pljačkali, tukli, radili sve one strašne stvari o kojima se ne priča.

Kažu da ih je to stigla kletva, zbog loših stvari koje su u svom životu uradili, i kako meštani ističu, to je vriska za sopstvenim izgubljenim životima, vriska od “crnog staroplaninskog mleka” kog su se napili pa zadavili…njihove duše ostale su zarobljene u ovom kraju, u planinskom brzaku Toplodolske reke, u kamenim i strmim liticama planine, u stenama koje hladna planinska voda zapljuskuje.

Mrtvački most se nalazi na reci Temštice na Staroj planini, a leva obala reke iznad samog mosta ima savim prikladan naziv, zove se Mrtvina. U istoriji je ovde dva puta prolivana krv. Prvi put, ovde su hajduci napravili zasedu u sadašnjoj Mrtvini, gde su uspeli da iznenade Turke i ubiju njihovog vođu Huseina, tada se most prvi put pominje kao Mrtvački most.

Drugi put je krv prolivena za vreme Drugog svetskog rata, 23. marta 1944. godine, kada je opet iz zasede nadmoćniju jedinicu bugarske vojske pobedio nišavski partizanski odred. Prema istroriji, poginulo je oko 40 vojnika, a mnoge je reka odnela, pa se ne zna tačan broj nastradalih.

Mrtvački most je postao poznata turistička atrakcija, i brojni putnici odlaze kako bi se sukobili da silama koje ovde vladaju, oni samo žele da saznaju o kome se radi, i šta ih tera na takvu stravičnu vrisku i plač. Razbojnici, Turci ili bugarski vojnici, kome to nije suđeno da pronađe mir, već mora večno da traži svoje mesto…

Original Article