Marija Vicković, glumica: Probe “Orlanda” trebalo bi da počnu sutra, a premijera je planirana za oktobar. Život mora da se nastavi

24


NOVU sezonu u Narodnom pozorištu obeležiće "Orlando", jedan od najintrigantnijih romana Virdžinije Vulf. U dramatizaciji Tanje Šljivar i režiji Bojana Đorđeva, naslovna uloga pripala je Mariji Vicković – glumici koja je još na trećoj godini FDU ušla u stalni angažman nacionalnog teatra i tako postala presedan u njegovoj dugoj istoriji. Gotovo je dvadeset godina u ansamblu kuće, pa ipak, jedno vreme nije je mnogo bilo na matičnoj sceni, ali je to nadoknađivala u JDP. Danas je broj naslova u ova dva pozorišta podelila na ravne časti: na Trgu republike igra u četiri predstave, koliko i na Cvetnom trgu. – Probe "Orlanda" trebalo bi da počnu sutra, a premijera je planirana za oktobar. Život mora da se nastavi. Nadam se da će se predstava raditi i uraditi – kaže, na početku razgovora za "Novosti", Marija Vicković. – Prvi put igram Virdžiniju Vulf, i to "pretapanje" iz muškog u ženski pol čini mi se veoma zanimljivim. Jer, reč je o preispitivanju identiteta. Gledala sam istoimeni film sa sjajnom Tildom Svinton. Ona ima taj zavodnički, androgeni izgled. Jer, Orlando je i zavodnik i zavodnica. Spaja u sebi oba pola – u njega se svi zaljubljuju. * I drugi vaši likovi često su neobični, višeslojni, samozatajni? – Ta igra sa polovima sada je aktuelna, podstiče na unutrašnja ispitivanja. Nema više oštre granice, i kad pogledate ko je danas od glumaca, pogotovo od manekena, napravio najveće karijere, vidite da su to su ljudi koji mogu da budu i jedno i drugo – tog androgenog izgleda. To nije samo po sebi ni dobro ni loše, ali svakako jeste nešto sa čim se naša planeta i savremeni čovek suočavaju. Dobra je ekipa, samo da nas ovaj kovid ne zaustavi. Ali, nećemo se dati. * Čiji vam rediteljski senzibilitet najviše odgovara? – Posle ovoliko godina u teatru mogu da kažem da volim ljude koji me teraju na istraživanje. Jednu od prvih predstava radila sam sa velikim Mađelijem, bio je to "Galeb" u koprodukciji Crnogorskog narodnog pozorišta i Gavele. Imala sam i veoma uspešne predstave s Anom Đorđević ("Švabica" i "U agoniji" JDP), sličnog smo senzibiliteta. Istina, bilo je u karijeri prilično i onih koje sam odbijala. Nisam želela da se pojavljujem u bilo čemu, samo da sam više prisutna na sceni. Ne pristajem na banalnost, glupost, vulgarni humor. Ne kažem da treba da se bavim samo uzvišenom umetnošću, ipak, takve ponude me jednostavno ne privlače. Nekako sam se nesvesno čuvala, vodeći računa o tome šta ću i koliko da radim. Možda i zato što sam ja mediteranski, malo "zalađeni", usporeniji temperament. A i zbog toga što sam svesna da kad bih prihvatila nešto što mi ne prija, ne bih bila ni kreativna ni produktivna.Foto Igor Marinković * Kad već pominjemo mediteranski temperament, kako podnosite prinudnu "izolaciju" od crnogorskog zavičaja? – Baš mi fali. Nadam se da ću u jednom trenutku moći da odem, tamo su mi i mama, i brat, i puno prijatelja. Osećam već, što bi se reklo, "houm sik". Iako sam ovde već više od pola života. Inače, kad sam odlučila da upišem Akademiju nameravala sam da je završim na Cetinju, ali igrom slučaja, baš tada nisu upisivali nove klase. Prvo sam krenula u Novi Sad, a onda mi je jedan reditelj iz Podgorice sugerisao da pokušam u Beogradu. I položila sam – kao prva na listi kod Predraga Bajčetića. Imala sam i sreću da budem primljena u angažman Narodnog pozorišta pre nego što sam završila treću godinu FDU. Tadašnji upravnik Ljuba Tadić mi je rekao: "Donesi diplomu kad završiš. Ali, diplomiraj." Tako se i desilo. * Mnogi veliki glumci steknu slavu i uđu u angažman a da nikad ne diplomiraju? – Ne znam za druge, ja sam mislila da ako sam već dobila toliko poverenja, moram da ga opravdam. Odgovorna sam i odana. U poslu, prijateljstvu, životu. Do diplome, snimila sam i film "Pogled s Ajfelovog tornja", "Zonu Zamfirovu", krenule su i serije. Eto, već imam 18 godina staža. * Vaša klasa upamćena je ne samo kao uspešna, već i atraktivna: Katarina Radivojević, Sloboda Mićalović, Ana Franić, Lana Vučković… Da li je bilo ženske surevnjivosti? – Surevnjivost među glumcima postoji. Ko vam kaže drugačije, ne govori istinu. Kad ste mladi, toga je još više, jer nemate utaban put. Sve vam je otvoreno, svako se bori za svoje mesto pod suncem. Ipak, Bajčetić nas je okupio i čvrsto držao kao klasu. Pojavili smo se s "Komendijašima", svuda gostovali, mnogo putovali. Imali smo šansu da se pokažemo, svakom od nas dobro su počele karijere. Zato nije bilo mnogo surevnjivosti. I danas se često čujemo i družimo. Pozorišta su bila otvorenija, neki su odmah ušli na budžet i platu. Danas je mladim glumcima mnogo teže.Foto Nataša Lučić * Koliko je korona uticala na vašu karijeru i život? – Kao jedan slobodan strelac, ne podnosim lako bilo koju vrstu zatvaranja. Ali svima kažem, pa i sebi, izgleda da ćemo se ubuduće sve više zatvarati. Biće manje putovanja i kretanja, ovo je naša nova realnost. Moraćemo da se prilagodimo. Svako od nas treba da nađe način kako da kanališe negativnu energiju u tom "nekretanju" i otkrije mir unutar sebe. Realnost, ovakva kakva je, mora se prihvatati i mora se sačuvati zdrav razum. Pogledajte šta su Novaku napravili?! Sportista, humanitarac, čovek s ogromnim srcem koji je želeo samo najbolje… Korona je postala sredstvo manipulacije, pa se i u nečijim najboljim namerama učitava nešto loše. Kad je tek počinjala epidemija, na "Fejsbuku" sam napisala: "Srećan ti 21. vek, čoveče, u kome ti je samo ostalo da aplaudiraš sa balkona. U kome ti je zabranjen dodir, poljubac, zagrljaj, u kome ćeš sve više ostajati sam sa sobom." Dobijala sam svakakve poruke, jer svako učitava ono što želi. Zato i kažem da je, pored fizičkog zdravlja, najvažnije sačuvati zdrav razum. * A kakva nas budućnost čeka? – Doći će jesen, potom i zima. Ako se ovo nastavi, kao što hoće, ljudi će početi da umiru od gladi i moraće da rade po svaku cenu. Treba da naučimo da živimo s koronom, jer će život sa rizikom postati naša svakodnevica. Zamislite tek kako je onima koji nisu na plati, koji žive od danas do sutra. Niko više neće pitati za koronu, već samo ima li ili nema posla.Foto Nataša Lučić DAMA S KAMELIJAMA * Šta izdvajate u ove, "respektabilne" dve decenije? – Veoma volim "Švabicu" i "U agoniji", mada me u poslednje vreme ljudi najviše prepoznaju po Margariti Gotje i "Dami s kamelijama". To je melodrama, starinsko fino pozorište, sa divnim kostimima i scenografijom. Uvek se za predstavu traži karta više, gledaoci se i po nekoliko puta vraćaju. S radošću igram i "Ajnštajnove snove" Slobodana Unkovskog: prvi put neko je u meni prepoznao nešto komično, ponudio mi jedan takav medaljončić. Uglavnom me reditelji vide kao dramsku glumicu. SERIJE – OD septembra počinje 70 epizoda "Urgentnog centra" (treća sezona), biće i nastavak serije "Junaci našeg doba", a od oktobra me očekuje novi projekat – konačno komedija. Prvih pedeset epizoda snimaćemo do marta sledeće godine. Igramo Olga Odanović i ja, a sada se pravi kasting i za ostale glumce.Original Article