“Ljudi u Srbiji završe fakultete, dobiju diplome, a onda imate problem da su ostali nepismeni”: Polemika oko srpskog jezika na konferenciji u Tršiću

59


NAUČNO-obrazovni centar "Vuk Karadžić" u Tršiću bio je, dva dana, domaćin Prve interkatedarske srbističke konferencije, koja je, posle pola veka, okupila sve fakultete i institucije koje se bave izučavanjem srpskog jezika. Konferencija je – prema rečima profesora Miloša Kovačevića sa Filološkog fakulteta u Beogradu, koji je zajedno sa prof. Aleksandrom Jovanovićem i prof. dr Sofijom Miloradović predsedavao ovom izuzetno važnom skupu – pokrenula mnogobrojne važne teme. Na dnevnom redu bilo je ne samo pitanje "srpskog jezika i književnosti u obrazovnim školskim programima, nego i jezika kao nacionalnog, identitetskog predmeta koji određuje status pismenosti jedne nacije". – I ne samo opšte prosečne pismenosti nacije, nego i pismenosti onih koji formalno imaju "papir" da to jesu. Jer, kod nas, bukvalno, ljudi završe fakultete, dobiju diplome, a onda imate problem da su ostali nepismeni – rekao je profesor Kovačević. – S druge strane, svedoci smo "ujdurme" oko Desanke Maksimović i programa književnosti u nastavnim programima srednje škole, što, zapravo, samo pokazuje da kod Srba ne postoji ni "kanoni", šta je moguće, a šta nije, menjati u školskom programu. Može li uopšte da se zamisli da u nastavnom programu nema Desanke, Ive Andrića, drugih velikih imena… Na skupu u Tršiću učestvovali su predstavnici svih visokoškolskih ustanova na kojima se izučava srpski jezik, od Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog u Novom Sadu, Filološko-umetničkog u Kragujevcu, filozofskih fakulteta u Nišu i Kosovskoj Mitrovici, Istočnom Sarajevu, Banjaluci, Nikšiću… Prisustvovali su i predstavnici svih učiteljskih i pedagoških fakulteta sa naših prostora gde se izučava srpski jezik. Na konferenciji je postavljeno i pitanje da li je uopšte moguće da se niko u Srbiji ne zapita kako to da neko završi engleski, nemački ili španski a da tokom fakulteta nije imao niti jedan čas srpskog jezika! Tako dolazimo do apsurda da srpskom narodu prevođenjem približava dela stranih umetnika, a da ponajmanje zna sopstveni jezik. – Neverovatno je da profesori i nastavnici srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama od učenika traže da drže do kulture srpskog jezika, a s druge strane imate one koji predaju matematiku, fiziku ili istoriju i geografiju, a koji nisu imali časove srpskog jezika na fakultetima – primećeno je na konferenciji. – Može li se, uopšte, jezička kultura "sprovoditi" samo preko jednog predmeta, ako 30 drugih "rade protiv" te kulture? Profesor dr Miloš Kovačević rekao je, za "Novosti", da će se, zahvaljujući Naučno-obrazovno-kulturnom centru "Vuk Karadžić", ovakvi skupovi održavati svake godine. Značajno je, kaže, kad naš predsednik države kaže da "ono što će Srbija uvek braniti, to su srpski jezik, književnost i ćirilica, jer su to nacionalni identitetski kriterijumi našeg naroda". – Ako nemamo te kriterijume, moramo se pitati zašto smo mi onda isti narod – kaže prof. Kovačević. – Jezik je krv i duša jednog naroda. Dve godine stoji Zakon o jeziku i pismu u fiokama državnih organa i ne stiže u Skupštinu, onda moramo da se pitamo da li je nekome cilj da samo deklarativno podržava ono što su nacionalni interesi. Na skupu je konstatovano da ne mogu odjednom da se pokrenu sve relevantne teme, ali se govorilo o onim najvažnijim, koje bi, nadalje, trebalo razrađivati prvenstveno preko srpskih medija, čija je uloga u svemu ovome neobično važna. Konstatovano je i da je zato teško poverovati da na fakultetu za novinarstvo među predmetima nema onog najvažnijeg za novinare – srpskog jezika, jer je uticaj medija na jezičku kulturu građana veoma značajan. Sva izlaganja učesnici su saželi u dve deklaracije, koje su usvojili na kraju rada u Vukom Tršiću, što je, po njihovim rečima, "najbolja moguća adresa za razmatranje ovakvih pitanja". BEZ "VOĐE" I "ŠPIJUNA" UČESNICI konferencije komentarisali su i nedavno izbacivanje određenih dela i pisaca iz programa srpskog jezika za srednje škole i konstatovali da je neverovatno da u njemu nema mesta za Domanovićevog "Vođu" ili "Balkanskog špijuna" Dušana Kovačevića, vrhunske satire jednoga društva. Otuda je na ovaj skup pozvan i predstavnik Prosvetnog nacionalnog saveta, u čijim rukama je "sudbina" obrazovnih programa. NACIONALNI PROSVETNI SAVET PROF. RADIVOJE Stanković, predsednik Prosvetnog nacionalnog saveta, rekao je, za "Novosti", da mu je drago što je pozvan na ovu konferenciju: – U pitanju je srpski jezik i književnost, naše neprocenjivo blago i želimo da čujemo sve o najznačajnijem predmetu o kojem moramo da brinemo.Original Article