Kako je poslednje delo Danila Kiša o bolnoj sudbini dve Jevrejke postala dokumentaran TV serija?

36


POTRESNA dokumentarna TV serija "Goli život" – o dramatičnim putevima dveju Jevrejki iz Srbije, Ženi Lebl i Eve Panić Nahir – koju su svojevremeno uradili Danilo Kiš i reditelj Aleksandar Mandić, sada je pretočena u istoimenu knjigu u izdanju kuće Ues-Pro. To je, praktično, i poslednje delo velikog pisca koji je ubrzo potom minuo svetom. Ideja o seriji začeta je u Izraelu 1986, kada je Kiš bio gost Instituta "Van Lir" i sreo Evu i Ženi, koje su verovale da je jedino on pravi čovek koji bi mogao da piše o njihovim životima, priča, za "Novosti", Aleksandar Mandić: – Slušao ih je pola dana, i kada se vratio, priča mi o njihovim bolnim i čudesnim sudbinama, o kojima ne bi hteo da piše, ali predlaže da odemo tamo i da napravim dokumentarac. Pristanem, ali ako on hoće da bude ispred kamere, da bude pripovedač koji će ih provesti kroz sećanja. Nasmejao se mom predlogu. "Koješta", kaže. Televizor nikada nije imao, pa ni želju za takvim prisustvom po kućama. Trebalo je tri godine da ga ubeđujem, i tek u martu 1989. krećemo sa malom ekipom u Izrael. Snimali smo nedelju dana po celoj zemlji. Slušao sam njihove ispovesti, potresen i u neverici šta se sve može preživeti. I mog druga Danila kako od njih traži detalje i činjenice, poput kakvog islednika iz svojih knjiga, ali sa saosećanjem i pažnjom. Pretposlednjeg dana snimanja ispod Zida plača, Kiša je zabolelo rame – senka smrti koju je poslednjih godina nosio u plućima. Sumnja na bolest koja se vratila potvrđena je ubrzo u Parizu, Kiš je odbio ponovno zračenje i kraj je bio blizu… – Niti je tražio da vidi, niti sam ja bio u stanju, da bez njega, tih meseci gledam išta od snimljenog materijala. Tek kasnije rešio sam da zaokružim taj dug i sačuvam njegovo poslednje delo. Obišao sam i snimio mesta o kojima se govori u seriji, koja ima četiri epizode, a emitovana je 1990. Pred čitaocima je sada tekst, koji takoreći znam napamet. Čudim se neverovatno moćnoj, ljudskoj i literarnoj snazi koja zrači iz ovog dijaloga, zahvaljujući, iznad svega, Danilovom načinu razgovora – ističe Mandić. Rođena u Aleksincu, gde joj je otac bio upravnik rudnika, Ženi Lebl je, posle uvođenja zakona (numerus clausus) iz 1940. kojim su svi Jevreji morali biti obeleženi, postala član KPJ i aktivno učestvovala u protestima 27. marta. Posle ulaska Nemaca u Beograd, sa 14 godina postala je saradnik Jastrebačkog partizanskog odreda. Zbog izdaje sekretara mesnog komiteta uhapsili su je Bugari, nemilosrdno prebili, a zatim je prebačena u Nemačku, gde ju je Gestapo osudio na smrt, koju je sticajem okolnosti izbegla. Posle rata postaje novinarka, ali zbog jedne šale o "ljubičici beloj" i odbijanja da ukaže na njenog "autora", zatvorena je i "u ime naroda" kažnjena "prinudnom merom društveno korisnog rada sa lišavanjem slobode u roku od godinu dana zbog klevete protiv naroda i države". Sledili su meseci užasne patnje na zloglasnom ostrvu Sveti Grgur. Sličan trnovit životni put prošla je i Eva Panić Nahir, čiji je muž Rade, kapetan milicije, bio optužen kao rusofil, i u zatvoru, navodno, izvršio samoubistvo, obesivši se o krevet. Pošto je odbila da ga se javno odrekne i da i sama prizna špijunažu za Sovjetski Savez, odvedena je na Goli otok, gde je zajedno sa stotinama drugih žena preživela neverovatnu patnju: batinanje bodljikavom žicom, nošenje teškog kamenja na brdo i niz brdo, noći bez sna, bojkot i prezir onih koje su bile "prevaspitane". Jedino što ju je održalo u životu bila je ćerka Tijana, koja je nije prepoznala kada su je pustili u kažnjeničkoj odeći. Dokumentarna serija i knjiga završava se efektnom ispovešću Danila Kiša: – Od svoje sam majke nesledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svoga oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije beznačajna činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje. To je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe. Moja majka je čitala romane do svoje dvadesete godine, kada je shvatila, ne bez žaljenja, da su romani izmišljotina i odbacila ih jednom zauvek. Ta njena averzija prema pustim izmišljotinama, prisutna je latentno i u meni. INSPIRISAN I GROSMAN EVA Panić Nahir je živela i radila u kibucu Šar Hamakim, gde je i umrla 2015. u 96. godini. O njoj su snimljena još dva dokumentarna filma, a inspirisan njenim životom veliki izraelski pisac David Grosman objavio je prošle godine roman "Život se sa mnom mnogo poigrao", koji je preveden i kod nas. Godinu dana posle serije "Goli život", Ženi Lebl objavila je knjigu "Ljubičica bela", koja je bila bestseler u Izraelu, a zatim još nekoliko dela. Postala je ugledno i nagrađivano književno ime u svojoj zemlji, a umrla je 2009. u 82. godini.Original Article