Izložba likovnih dela Aleksandra Deroka: Renesansni vidici arhitekte i pilota

37


ČINI mi se da mnogi ljudi prođu kroz taj život nekako zatvorenih očiju. Ja sam ih, bogami, držao širom otvorene, tvrdio je Aleksandar Deroko (1894-1988), arhitekta, likovni umetnik, pedagog, istraživač srpske srednjovekovne kulture, pisac, renesansni intelektualac, učesnik Prvog svetskog rata, avijatičar, sportista, Beograđanin koji je voleo život i bio omiljen od svojih savremenika.Njemu u čast, gotovo četiri decenije posle retrospektive koju mu je upriličio SANU (doduše u prostorijama KCB, zbog rekonstrukcije galerije), od ponedeljka će pod krovom Akademije moći da se vidi koliko su mu zaista široki bili vidici. Postavku u Galeriji SANU, čiji je autor Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika, uz saradnju sa Katarinom Živanović, čini izbor dela (19 slika i 110 crteža, skica, studija) koje je poklonio umetničkoj zbirci institucije čiji je dvostruki član bio od 1955. Naime, Deroko je prvo postao član Odeljenja društvenih nauka SANU, da bi potom bio izabran (jednoglasno) i u Odeljenje likovne i muzičke umetnosti.- Ova retrospektiva, koju je mahom osmislio sam Deroko, izborom radova koje je poklonio, jeste i zahvalnost darodavcu, jednom od likovnih stvaralaca akademika čiji su legati postali temelj Umetničke zbirke SANU – istakla je između ostalog Jelena Mežinski Milovanović, dodajući da je Deroko aktivno učestvovao u osnivanju i same Galerije SANU.Danas se u Akademije čuva ukupno 140 Derokovih likovnih radova, uključujući 11 crteža koje je poklonio arhitekta Slobodan Nenadović. Izbor od 107 dela na ovoj izložbi, neka je vrsta najave velike retrospektive koju priprema SANU u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom i brojnim drugim institucijama, a na kojoj će biti zastupljena dostignuća iz svih sfera koje je doticala njegova kreativnost.Na aktuelnoj postavci su dominatni autoriteti (šareni, sa telefonom, sa panoramom Beograda, ali i nekoliko sa suprugom), kao i portreti prijatelja (Sveta Mandić, Marin Tartalja, Bogdan Bogdanović, Milić od Mačve, Moma Dimić). Izloženi su materijali sa terenskih istraživanja (motivi Studenice, Gračanice, crkve u Lipljanu…), vedute (Smederevo, Hilandar, Pariz, Toledo), mrtve prirode, ilustracije knjiga sa žanr-scenama, alegorijske scene, ali i apstraktne kompozicije.- Ja uopšte nisam imao pretenzija da se u slikarstvo ravnopravno mešam. Prosto sam crtao i slikao iz zadovoljstva, za sebe samoga – jedna je od Derokovih misli, koja se na postavci našla uz njegova likovna dela. BAŠ KAO ILIJA DIMIĆAKADEMIK i upravnik Galerije SANU, Dušan Otašević, rekao je da je Ilija Dimić – avangardni umetnik, ratni heroj i pilot, junak koga je izmislio sa Brankom Vučićevićem i posvetio mu danas čuvenu izložbu, zapravo najviše ličio na – Aleksandra Deroka.- Sećam ga se kao duhovitog, šarmantnog, ali i nesebičnog čoveka, koji je, što je danas retkost, znao da radi za opšte dobro ne očekujući naknadu – istakao je Otašević.Original Article