I pozorišta trpe tranziciju, liče nam na preduzeća: Milena Pavlović o novoj predstavi, gubljenju zajedništva u teatru, (ne)poštovanju starijih kolega

50


ŽIVOT se nastavio tamo gde je stao, a Beogradsko dramsko pozorište počelo sa "živim" probama novog naslova na sceni ("Čitač", režija Boris Liješević), u čijoj podeli Milena Pavlović tumači tri lika: majku glavnog junaka, optuženicu i upravnicu zatvora. Premijera je na jesen, kada će poznata glumica ponovo zaigrati u još tri predstave na Crvenom krstu: "Trpele", "Moskvičem do pakla" i "Raslo mi je badem drvo". Iako je do sada režirala trinaest pozorišnih naslova (u BDP, "Dorćol placu", Novom Sadu i Kraljevu) zasada, o postavci novog komada ne razmišlja. – Nisam se time bavila. Došlo je do promene uprave u pozorištu, samim tim i repertoarske politike. Zajedno se u svemu još snalazimo. Nekako je brzo usledila i ova neočekivana situacija, nije se ustalio ni neki ritam da bi se mogli predvideti sledeći koraci. Planirani naslovi i dalje su samo "predlošci", mada je počelo da se radi nekoliko paralelnih predstava od desetak koji su bile u planu – kaže Pavlovićeva. Na konstataciju da su u BDP preduzete velike promene, koprodukcijski projekti i repertoarski zaokreti, naša sagovornica kaže:RADIO-DRAMA TREBA da igram u seriji "Tate" i to mi je vaoma drago, zato što u njoj ima mnogo kolega iz mog pozorišta. To je simpatična, lepo napisana serija, duhovita i nepretenciozna. Radila sam za dečji program RTS neke emisije, koje će tek biti prikazane. A i režirala sam jednu radio-dramu, što je za mene bio novi izazov. Reč je o komadu Igora Kolarova "Kuća hiljadu maski". – Ja sam odavno prestala da komentarišem pozorište, još od prethodnog upravnika… Prerano je i govoriti kako će sve izgledati. Mislim da su ideje i ambicije Juga Radivojevića kvalitetne i interesantne, ali trenutna situacija nalaže da o tome još ne razmišljam. Mogu da govorim samo o pojedinačnim predstavama, ne i o teatru u celini. Glumački ansambl više nema ulogu koju je imao ranije. Ljudskost i povezanost bile su mnogo kompaktnija, izraženije i prisnije. To ne mora, a i može, da ima veze sa čovekom na čelu kuće. Mnogo štošta se promenilo, kaže Milena, od vremena kada je ona počinjala da gradi karijeru u teatru. Postojala je mnogo veća saradnja, pripadnost kolektivu, razmena mišljenja, pa i druženja među kolegama: – Više smo jedni drugima dolazili na izvođenja, probe, komentarisali i potpomagali da predstava bude što bolja kada izađe na scenu. Bilo nam je važnije da jedni druge podržimo, nego ko je u tom trenutku na mestu reditelja, umetničkog direktora ili gostujućeg glumca. Možda se to meni samo čini, ali primera radi, uvek smo bili bliski i sa tehnikom. Tako smo i vaspitani. Znalo se kako se poštuje stariji glumac, šta se od njega može naučiti, koje je njegovo mesto u pozorištu. Poštovali smo znanje i iskustvo koje imaju, a mi tek treba da steknemo. Drugačija je bila hijerarhija. Očigledno, pozorište trpi određenu vrstu tranzicije, u svakom smislu. Nedavno je neko od kolega iza scene rekao da teatar sve više liči na preduzeće. I meni se čini. Slično je i u svim ostalim pozorištima. Za novi stvaralački poduhvat kaže da je uzbudljivo štivo koje tera na razmišljanje, jer posle svakog rata nastaje preispitivanje i postavljanje pitanja moralne odgovornosti, procesuiranja zločinaca, učesnika i neučesnika u ratu. U "Čitaču" igra tri savim različite, manje uloge, za koje kaže da prate tok glavnih likova, potpomažući da priča bude još uzbudljivija i jasnija.Foto: Tanjug – Dok smo bili u izolaciji razgovarali smo o predstavi preko "Vajbera". To je donelo novu boju celokupnom radu, odnosima i, naravno, samom komadu. Mašta je na drugačiji način pronalazila svoj put od nas do teksta. Čini mi se čak da sam bila kreativnija u toj fazi rada. Samo je suština isplivavala na površinu… Mnogi ljudi su za prethodna dva meseca došli do saznanja šta im je životno važno i spoznaje da se opterećujemo nekim stvarima bez ikakvog razloga. Jednostavno, život je dobio novi značaj, samim tim je i komad došao do istina koje bi se u običnim okolnostma "otvarale" na drugačiji način.Original Article