Handke se uželeo Srbije: U julu ću piti vino kraj Morave

113


PARIZ – OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“HTEO bih da vidim Dunav i Moravu. Onako, samo da sedim i gledam u reku. I da popijem čašu srpskog vina.Tako, o svojom namerama i stremljenjima, ovih dana, ekskluzivno za "Novosti", govori nobelovac Peter Handke. Svi su izgledi da će želja uskoro da mu se ostvari. Vanredne mere polako popuštaju. S velikim nadama očekuje se odluka da se od sredine juna ponovo otvore evropske granice. Taman da se briselska odluka poklopi s piščevim planovima.- Mislim da odem malo do Srbije, krajem juna, možda, ili početkom jula. Put će mi organizovati prijatelji – otkriva Handke.I malo viših misli i uzvišenih varijacija na istu temu.- Hteo bih da budem drugde, ali ne i da putujem!Pa ipak, lepo je putovati. Zasada, najlakše je kroz Evropu autobusom. I najduže. Avioni se još nećkaju.- Moji prijatelji iz Salcburga u Beograd idu baš drumom. Voleo bih i ja. Ali, stigle su me godine. Dug je to put.Avionom će.Kolima je zanimljivo. Uzbudljivo je kad promiču predeli, a destinacija se lagano približava. Cilj se polako materijalizuje. Čim se uđe u Sloveniju njegovog porekla, sve već postaje domaće. Miris bivše Jugoslavije.- Lepo rečeno!Do sada, otkako nas je zaključala pošast korone, uspeo je da otputuje samo do petnaest kilometara udaljenog Pariza. S maskom, u prevozu.- Otišao sam pre neki dan, prvi put posle dva meseca. Tužan je Pariz. Stigao sam oko osam sati uveče. Nigde nije moglo da se ode. Čak su i parkovi bili zatvoreni, a klupe nedostupne. Razočaravajuće je sve to.Foto EPASvi su u pariskom regionu i dalje pod posebnim režimom. Virus zuji oko nas. Parkovi su otključani tek ovog vikenda, terase restorana biće otvorene u utorak. Prestonica se usporeno budi.- Ovde u Šavilu možemo bar da odemo do šume – pogledala ga je zvezda Danica u njegovim redovnim aktivnostima.Kad vas Handke pita kako ste, a vi odgovorite dobro, može da vas iznenadi pitanjem da mu objasnite zbog čega ste dobro. Zaista, kako smo?- Dobro sam – objašnjava precizno Handke svoje stanje. – Gledam laste na nebu.I odmah pita:- Kako se kažu laste na srpskom?Pa se brže-bolje seti, i sam odgovori na svoje pitanje:- Lastavice!Seća se, još, slovenačkog.Ne može se razgovor voditi od umilnog ptičjeg poja.- To su kosovi. Mnogo ih ovde ima.Milopojem nadjačavaju i reč nobelovca.- Kakvu graju prave ove ptice! – radostan je u svom rajskom okruženju.To je, zasada, vrhunac koji može da se dobije od ovozemaljskog života.- Vraćam se lenčarenju!Nije ova korona ni za olovku.- Ne želim da nalazim pribežište u pisanju. Pisanje, ipak, mora da bude potreba koja dolazi iznutra.Lepo je sresti se. Ali, nekom drugom prilikom. Distanca je i dalje glavna reč u savremenom pariskom rečniku. Ta čaša vina, biće, ipak u Beogradu.- Slavićemo bez prestanka!Do skorog viđenja, na srpskom.Original Article