Sve više gradova širom sveta prilagođava svoje prostore pešacima, i prave sve više mesta za njih. Ovo je pre svega proisteklo iz pandemije, svi su nadahnuti dugim karantinima shvatili da su ljudi ipak na prvom mestu. Koji su to gradovi u Evropi koji su pokrenuli masovnu inicijativu za iskorenjivanje automobila gde god je to moguće?
Vodeće evropske destinacije su shvatile da su pešaci ipak na prvom mestu. Početni talas koronavirusa je sprečio okupljanja u zatvorenom prostoru u većini zemalja sveta, i svi su uvideli da je budućnost na “otvorenom” prostoru.
Mnogi gradovi su uveli ulice samo za pešake, pretvorili mesta za parkiranje u pop-up restorane i dodali više biciklističkih staza. Gradovi su transformisani u područja pogodna za pešake i bicikliste, automobili više nisu bili dobrodošli.
Promene su se isplatile, ne samo u povećanoj ekonomskoj aktivnosti, nego su studije pokazale i da se virus sporije širi u četvrtima koje su prohodne. I dok su mnoga mesta sada povukla ove inicijative kako se život vraća u novu normalu, neki gradovi su se čvrsto držali svojih principa. Oni se i danas zalažu za još više mesta bez automobila. Vodeći gradovi u Evropi koji zagovaraju ovu politiku su Pariz i Milano.
Pariz, Francuska
Čak i pre pandemije, Pariz je imao inicijativu u tome da postane prilagođeniji pešacima. Kao deo gradskih nastojanja da se smanji broj automobila mnogi centralni delovi grada u potpunosti su postali pešačke zone. U suštini se u poslednjim decenijama zagovara novi koncept urbanog planiranja. On stanovnicima omogućava da obave sve svoje dnevne zadatke, od kupovine preko školove do posla, peške ili biciklom. Naravno, ukoliko se sve to nalazi u okviru udaljenosti od 15 minuta hoda ili vožnje biciklom.
Pandemija, u kombinaciji s brojnim štrajkovima u javnom prevozu pre zatvaranja, samo je ojačala popularnost ovih inicijativa. Sve su bile usmerene na čoveka i na održiviji način života. Uvedene su i dodatne biciklističke staze kako bi se olakšao automobilski saobraćaj. Pariz planira da doda još 180 kilometara biciklističkih staza i 180.000 parkirnih mesta za bicikle do 2026. godine.
Partizanska bolnica Franja, saznajte više.
Milano, Italija
Italija je bila jedna od zemalja koje su u početku bile najteže pogođene pandemijom. Svi gradovi su morali brzo da se prilagođavaju kako bi pružili alternative prenatrpanom javnom prevozu. U leto 2020. godine Milano je započeo sa ambicioznim planom proširenja trotoara i proširenja biciklističkih staza duž puteva koji su pre bili usredsređeni samo na automobilski saobraćaj. Promene su transformisale grad, donoseći sa sobom više restorana na otvorenom, pijaca na otvorenom i urbanih parkova.
Milano je takođe prihvatio koncept 15-minutnog grada i prilagodio infrastrukturu koja daje prednost ljudima u odnosu na automobile. Osim toga, grad se okrenuo konceptu sve češćeg boravka na otvorenom i sastajanja na zajedničkim otvorenim prostorima.
Grad sada ima više javnih zelenih površina zajedno sa mnoštvom biciklističkih staza i nudi pogled u budućnost održivog Milana. Stare industrijske četvrti pretvorene su u pešačke i biciklističke zone pune modernih kafića, galerija i butika. Grad nudi i usluge deljenja bicikala, ima preko 300 stanica širom grada i nudi obične i e-bicikle. Nova četvrt CityLife nije samo najveća zona bez automobila u Milanu, već i jedna od najvećih zona bez automobila u Evropi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Ovaj članak Evropske destinacije gde su pešaci na prvom mestu se pojavio prvo na TU magazin.
