Emir Kusturica i učesnici “Kontrapunkta” o umetnosti, mitu i koroni: Hrabri novi svet posustaje

43


STVARANjE mitova je u čovekovom arhetipu, kao što ptica nemajući prethodna znanja ume da napravi gnezdo, u čoveku je nataložen ogroman korpus emocija, a sam naš odnos prema mitu je dvostruk: sa jedne strane vršimo demitologizaciju prošlosti da bismo bilo moderni, dok sa druge već kreiramo nove mitove.Ovako je slavni reditelj Emir Kusturica, uz ministra Vladana Vukosavljevića već četvrtu godinu domaćin "Beogradskog kontrapunkta", preksinoć govorio na temu "Umetnost i mit danas". Dmitrij Danilov iz Rusije, Eduardo Moga iz Španije, Tea Obreht iz SAD, Aleksandar Prokopiev iz Severne Makedonije, Vern Tisen iz Kanade i Hanes Hofbauer iz Austrije "okupili su se" na "Jutjubu", umesto u Beogradu, i govorili o umetnosti i o mitu, u kontekstu aktuelnih globalnih zbivanja koja su nametnula i onlajn format konferencije (u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i Ministarstva kulture i informisanja).- Komunikacija je razmena mitova – ustvrdio je Hofbauer, austrijski istoričar, publicista i izdavač, autor mnogobrojnih knjiga u kojima kritikuje odnos zapadnih zemalja prema Srbiji, napominjući da živimo u svetu u kome kvantitativna merenja dominiraju nad kvalitativnim istraživanjima, a biolozi se bave politikom: – Živimo u trenutku odvijanja velikog preokreta, i moramo biti veoma oprezni da ne potpadnemo pod manipulaciju i ne podlegnemo mistifikaciji i instrumentalizaciji virusa koji nas je zadesio, i koji je istakao slabosti čovečanstva.Pisac iz Severne Makedonije Prokopiev, poznat i kao bivši član benda "Idoli", podsetivši na mit o Minotauru otvorio je teme ukidanja individualnih sloboda, ali i mogućnosti kraha jedne civilizacije, zapitavši se da li će nam virus poslužiti i kao opomena da nismo večni u svom nepromišljenom hedonizmu, ili možda tek kao inspiracija likovnim umetnicima, rediteljima i piscima.- Svi mi razmišljamo na mitološki način o pandemiji, koja nas je pozvala da se okupimo oko novog mita – istakla je američka bestseler spisateljica Tea Obreht, inače rođena u Beogradu kao Tea Barjaktarević, govoreći o večnoj potrebi za novim mitovima.Španski pesnik Moga složio se sa Obrehtovom da je pandemija plodno tle za rađanje novih priča i mitova, ali je istakao i da ova kriza nije mnogo teža od nekih davnih pošasti, osim što je zaslugom histeričnih medijskih servisa izazvala duboki strah u ljudima. Na priču o tom velikom strahu nadovezao se Danilov, sa gorčinom ističući da su se mase odrekle sloboda zarad neke obećane bezbednosti, te kako sloboda pred našim očima gubi na značaju. Kanadski dramski pisac Tisen poredio je drevne mitove sa modernim, a pesnike poput Moge imenovao je onima koji mitove prenose.Moga je prvi naglasio i da su odgovori na ovu, planetarnu i u pravom smislu globalnu krizu, bili pojedinačni, nacionalni, upućeni iz država "zaključanih unutar svojih granica" – iako nas sama kriza poziva na solidarnost i ujedinjavanje. Kada god dođe do velikih zaokreta i cikličnih promena, jačaju i nacionalne države, dodao je i Hofbauer, pitajući Kusturicu šta misli o tome.- Države koje zadaju tokove posustaju, živimo u vreme kada stanovnici SAD, dakle hrabrog novog sveta, gube poverenje u svoj sistem, ni Rimska imperija nije se raspala jer su ih na vrhuncu moći Goti napali, već jer su građani izgubili poverenje u sistem. SZO nije imao adekvatan odgovor na ovaj udar, i sve se vratilo na nacionalne države – odvratio je Kusturica. – Uvek je pitanje ko kontroliše glavni tok i ono što je najšire dostupno, ko zadaje dnevni red, kroz čije filtere prolazi sve što se dešava. Diskurs koji je posle pada Sovjetskog Saveza imao Si-En-En bio je sve doskoro kao Sveto pismo za ostatak sveta. On to više nije zato što se unutar jednog društva promenilo stanje stvari – jedna interesna finansijska grupa dobila je novog predstavnika, nije više onaj koji je bio usklađen između onoga ko generiše glavni tok i onoga koji to ne čini. Ako čitamo u Rusiji Prilepina, Saljnikova, Vodolazkina ili Guzelj Jahinu – čitamo nešto što se odnosi prema mitologiji. "Don Kihota" bi trebalo da čitamo stalno, on može da nam odgovori na većinu pitanja, a umetnika teško da možemo zamisliti a da nema u sebi sastojke viteza od čemerne prilike. Nasuprot tome je ono što pripada popularnoj, demokratizovanoj, uprosečenoj literaturi, koja ako prati glavni diskurs postaje deo ogromne manipulativne mašinerije, pa umesto Džonatana Frenzena čitamo Danijelu Stil.Kusturica je naglasio da čak ni u toj atmosferi preterane dostupnosti svega i masovne kulture, totalne dominacije slike nad rečju i holivudske mitologije kao jedine vladajuće, reduciranja svega, pa i ljudske duše, potreba i sloboda, čovek ipak ne može bez mitova. Čitanje – retko blagoNA pomen "eksplozije kreativnosti" izazvane pandemijom, Moga je ispričao kako ga je pomalo uplašilo saznanje da je, po rezultatima jedne ankete, u Španiji čak 800.000 ljudi tokom pandemije nešto pisalo. Vukosavljević je to opisao kao dobro, budući da ljudi pišući iskoračuju iz besmislenim sadržajima obasutog života i čine svoj svet raznovrsnijim i bogatijim.Kusturica je, pak, rekao kako bi najbolje bilo da je, istovremeno, još 800.000 ljudi u Španiji – čitalo nešto, jer je čitanje jedno od preostalih intimnih blaga uz koje čovek može da iskorači iz vremena suprotstavljajući se njegovom protoku i praveći ironični otklon u odnosu na banalnost svakodnevice.Original Article