Držića vode kao hrvatskog književnika: Ozbiljan propust u Narodnoj biblioteci

114


KAŽU da Srbi greše na svoj račun otkad ih ima. Takvu grešku otkrio je pisac Slobodan Vladušić, i to – u Narodnoj biblioteci Srbije. Dok je za sve institucije u Srbiji koje se naučno bave istorijom srpske književnosti, književnost Dubrovnika i srpska i hrvatska, neko je u NBS odlučio da bude samo hrvatska. Vladušić se u tekstu "Zašto nisam ravnodušan", upravo objavljenom u listu "Pečat", zapitao zašto je u NBS "Istorija Dubrovačke književnosti" akademika Zlate Bojović zavedena kao hrvatska književnost.Da nije u pitanju greška, već doslednost nadležnih u NBS, Vladušić navodi i da je knjiga "Poezija Dubrovnika i Boke Kotorske u doba renesanse, baroka i prosvetiteljstva", objavljena u okviru edicije "Deset vekova srpske književnosti". takođe označena šifrom 821.163.42, što znači da pripada – hrvatskoj književnosti.- Navedeni primeri pokazuju u kom pravcu se stvari kreću kada ljudi pristanu da budu ravnodušni prema sudbini nacionalne književnosti – napisao je Vladušić. – Ravnodušnost tada vodi ka osećanju kulturne inferiornosti, a samim tim i mirenja sa svim oblicima nacionalnog poniženja, koji se tada prihvataju kao nešto normalno i zasluženo. Posle toga, naravno, sledi odricanje od identiteta koji više ne može da se brani, jer je iz njega izbrisana svaka vrednost.Ovo, nažalost, nisu usamljeni primeri. Od raspada Jugoslavije nije pronađeno sistemsko rešenje kako će se katalogizovati knjige. Tada su promenjene oznake za jezik, pa su sve ćiriličke knjige zavedene pod srpski jezik, a latiničke knjige pod hrvatski.Izgleda da je došlo vreme da se ovaj sistemski problem reši. Profesor dr Aleksandar Jovanović, član Upravnog odbora NBS, uputio je dopis ovom telu o pogrešnom katalogiziranju knjiga.- To je nasleđen problem – kaže, za "Novosti", prof. dr Veljko Brborić, predsednik UO NBS. – Zamolili smo stručne službe Biblioteke da vide kako to može da se reši. Očito je da ima propusta, ali moraćemo da nađemo način da se sve reši na valjan način. Stručnjaci će reći da li je za to potrebno mesec dana, pola godine, godinu. Nedopustivo je da se nastavi sa pogrešnom katalogizacijom knjiga. Ne smemo da žmurimo pred ovim problemom, koji nije prisutan samo u Narodnoj biblioteci. Nekome se učinilo u jednom trenutku kao najbolje rešenje da se knjige razvrstaju "na levu i desnu stranu", ali malo je to nacionalno neodrživo.Laslo Blašković / Foto TanjugNarodna biblioteka, biblioteke Matice srpske i SANU oformile su ekspertsku grupu koja bi tokom sledeće nedelje trebalo da predloži kako će se ispravljati ovi propusti.- Uveren sam da niko nije imao lošu nameru, reč je o tehničkim omaškama koje su nastale s raspadom Jugoslavije i srpskohrvatskog jezika – kaže Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije. – Malo sam se pozabavio ovim problemom. "Maska", prvo delo Miloša Crnjanskog, objavljena je 1918. u Rijeci na latinici, a "Lelek sebra" Tina Ujevića u Beogradu. Samo zlonameran čovek bi mogao zbog nekakve oznake bibliotekara da kaže da je Crnjanski hrvatski pisac, a Ujević srpski. Strašno je kad se nacionalističke strasti prelamaju na bibliotekarskim oznakama koje samo služe da bi se knjiga lakše pronašla u biblioteci. Kako ćemo katalogizirati knjige Mirka Kovača kad je i sam govorio da je pisao i na srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom jeziku. Uveren sam da će nam zbog takvih pisaca nedostajati brojeva. Veljko Brborić / Foto TanjugSAMI SEBE SAPLIĆEMOOBJAVLjIVANjE dela Marina Držića u ediciji "Deset vekova srpske književnosti" nedavno je izazvalo bes hrvatske javnosti i pokrenulo novi talas prebrojavanja krvnih zrnaca starih književnika. Kad Hrvati ponovo napadaju Srbe da im "otimaju" istoriju i kulturu, mi pogrešnom katalogizacijom knjiga još jednom sami sebe saplićemo.Original Article