Dnevnik zabluda: Terazijski cirkus

65


Na konkurs za izradu idejnog rešenja Kongresno-konferencijskog centra u Banjaluci stiglo je čak 110 predloženih rešenja, što je najveći odziv u novijoj istoriji grada. Ovako veliko interesovanje domaćih i inostranih arhitekata na međunarodnom konkursu pokazuje da je grad stekao zavidnu reputaciju kod arhitekata.U isto vreme, gradski urbanista Beograda objavio je da je propao pozivni konkurs za arhitektonsko rešenje najznačajnije gradske lokacije Terazijske terase, jer pozvani timovi – Grozdana Šišović i Dejan Milanović iz studija RE:ACT, biro ARCVS Branislava Redžića i grupa arhitekata koju čine Branislav Mitrović, Dejan Miljković i Zoran Radojičić – nisu pristali da učestvuju u njemu?! Iz tog i nepoznatih drugih razloga, Grad ugovara posao neposrednom pogodbom sa Branislavom Redžićem, mimo zakonom obavezujućeg arhitektonskog konkursa. Ali, zašto su arhitekti odbili da učestvuju, pogotovo na pozivnom konkursu? Ovakva čast ukazuje se retko, samo malobrojnim velikanima, i ne odbija se. I šta ova situacija, posebno u svetlu diskrepancije između konkursa u Banjaluci i Beogradu, govori o stanju "elite" srpske arhitekture? Terazijska terasa se nalazi u sastavu odnedavno zaštićene kulturno-istorijske celine Terazija. Kao urbano središte, bila je predmet mnogih konkursa i interesovanja poznatih arhitekata. Belgijanac Alban Šambon je 1912. izradio plan Terazijske terase sa monumentalnom stepenastom fontanom i skulpturama, a austrijski arhitekti Oto Šental i Emil Hope su 1921. predložili projekat sa kolonadom na vrhu terase i tri ovalne parkovske celine. Na međunarodnom konkursu 1929/'30. pobedio je Nikola Dobrović s naprednom modernističkom idejom. Godine 1991. prvo mesto na javnom konkursu dobili su Slobodan Rajović i Zoran Nikezić, a na nadmetanju 1998. drugu nagradu osvojili su arhitekti Mitrović, Miljković i Radojičić. Na novom konkursu 2007. prvo mesto osvojio je studio RE:ACT, a podelio ga je sa biroom ARCVS, oba predloživši poslovne sadržaje. Realizacija Terazijske terase ponovo je pokrenuta 2015, ali ovaj put na iznenađenje struke na osnovu starog projekta biroa ARCVS, koji je 2017. izradio njegovu novu varijantu. Početkom 2020. gradski urbanista se neočekivano vratio 22 godine starom rešenju Mitrovića, Miljkovića i Radojičića, izazvavši time nezadovoljstvo, a nakon neuspelog novog konkursa, posao dobija Redžić. Uprkos činjenici da su pozvani arhitekti odustali od učešća na konkursu, zbog čega je isti propao, raspisivač je pogrešno doneo zaključak da treba realizovati projekat studija ARCVS. Ustupanje posla mimo konkursa je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, koji nalaže njegovo sprovođenje. Zato, potrebno je raspisati novo nadmetanje arhitekata, javno i otvoreno za sve, a ne samo za "elitu", iza kojeg ne sme da stoji politika "nameštanja posla", već arhitektonska struka.Original Article